Deindustrijalizacija i radnički otpor - Pokret za slobodu

Regionalni centralizamSećate se, sve je počelo nakon izbora 2007. godine. Dinkićje baš bio prebacio cenzus sa NIP-om i „irskim modelom",predao islužene taljige Đilasu, a sam preuzeo Ministarstvoekonomije i prilepio mu nadležnost za nešto što se tad jošuvek nejasno zvalo „regionalni razvoj". Onda nas je malo zabavljaosa „privatizacijom kroz stečaj" i „pravom na besplatneakcije", da bi dalekosežna strategija poslednjih meseci počelada se razmotava kroz novu fazu demokratskih reformikoje to nisu - decentralizaciju koja to nije.Najpre je brutalno centralizovan politički sistem novim zakonomo strankama, kojim su de facto ukinute lokalne političke inicijative, ilise bar pokušalo njihovo ukidanje (još uvek ne znamo kako će lokalnipokreti odgovoriti izazovu 10.000 potpisa). Usput je pohapšeno pargradonačelnika i objavljen rat korupciji na lokalnom nivou, tek da seobaška pritegne već gvozdena disciplina unutar velikih stranaka. Konačno,vladajuća koalicija je putem simultanih glavnih odbora obnarodovala(to jest „obstranačila") jedinstvo u viziji decentralizacije. Naime,lokalne samouprave će ostati uboge i bespomoćne kao i do sada,samo što će ih ubuduće dodatno jahati sreski načelnici (ona nevidljivasila iz Nušićevog „Narodnog poslanika" koja „izbrisa Ilića"), sve u skladusa najpozitivnijim evropskim iskustvima. Kako prenosi „Blic" od 10.juna, presudnu političku korist od „regionalizacije" odneće novi G17+(šuška se da će čak i ime da promene!), pročišćen od mangupa u svojimredovima (verovatno V. Kalanović i ostali koji su izblamirani okoNIP-a), udružen sa Verkom Stevanovićem, Ugljaninom, lokalnim moćnicimasa kojima se Dinkić duplo vezao kroz saradnju na „regionalnomrazvoju". Pritom retorika kojom potpredsednik Vlade obrazlaže viziju,neodoljivo podseća na demokratski zanos iz vremena „najmanje hiljaduevra" po glavi stanovnika, samo što se sada Trgovištu obećava beogradskistandard, a svima nama milioni iz „pristupnih fondova".Nakon regionalizacije, Dinkić najavljuje i ono što uistinu jeste korakka decentralizaciji - vraćanje imovine lokalnim samoupravama,oduzete 1995. godine. Bez imovine, naime, nema faktičke nezavisnosti,odnosno faktičke samouprave, pa je teško poverovati da je vlast uSrbiji, i pored opsežne kastracije političkih prilika na lokalu, spremnada gradove i opštine tek tako učini svojim na svome, nezavisnim odNIP-ova i regionalne „pomoći" (kao što, uostalom, zazire i od građananezavisnog od „socijalnog programa" i hiljadu evra sa neba)? Još ako se286