Deindustrijalizacija i radnički otpor - Pokret za slobodu

Smisao radničke borbe danasTribina o akvnosma Koordinacionog odbora radničkihprotesta u SrbijiU iskustvu borbe radnika iz Koordinacionog odbora radničkihprotesta sa finansijskim i političkim centrima moći uvekse nailazilo na trag koji vodi ka samoj srži strukture vlastikoja je odgovorna za dvadesetogodišnje razaranje zemlje,izjavio je Ivan Zlatić iz Pokreta za slobodu na tribini koju je16. januara organizovao list Republika zajedno sa Koordinacionimodborom radničkih protesta u Srbiji i lokalnim pokretomRavnopravnost.Uvodno izlaganje na tribini dao je Nebojša Popov, urednik lista Republika,koji je objasnio zašto se ovaj list bavi aktivnostima Koordinacionogodbora radničkih protesta. Najpre je podsetio da se u Srbijidosta piše o radničkim štrajkovima, ali na različite načine. Mediji impretežno posvećuju kratku i površnu pažnju, tražeći u njima elementeafere, skandala ili devijantnog ponašanja, čime ih potpuno obesmišljavaju.Istovremeno, neki aktuelni društveni procesi, smatra Popov,nekritički se predstavljaju kao nužnost koja se mora prihvatiti i protivkoje se ništa ne može, pa se na taj način oduzima vrednost i samomčinu bunta i protivljenja. Protivljenje današnjim »nužnostima« i »nužnimpromenama« biva proglašeno kriminalnim činom ili izjednačavanosa brojnim stereotipima o retrogradnim ostacima parazitskih samoupravljačkihnavika iz doba komunizma. Popov je rekao da Republiku,kao i njega lično, »najviše zanima kakav smisao daju svojim aktivnostimaoni koji učestvuju u radničkim protestima i štrajkovima«, a zatimnaveo da »u teoriji postoje neka veoma važna mesta, ideje, autori, kojisu danas izuzetno važni da bismo razumeli smisao koji ljudi pridajusvojoj delatnosti«. Jedan od njih je i Alber Kami »koji piše o jednoj dugoji bogatoj kulturi pobune«. Ali pobuna ima različite oblike. »Neki sukrajnje destruktivni jer nacizam, i staljinizam, i fašizam su takođe bilepobune, ali krajnje desnog tipa«. Međutim, postoje i neke kreativnepobune, rekao je Popov. Anri Lefevr je »proučavao kako ljudi menjajusvoj život; ne samo na radnom mestu, nego i van radnog mesta, tokomslobodnog vremena, u svakidašnjem životu, nalazeći u tome smisao ličnei zajedničke egzistencije«. Popov je podsetio i na razlikovanje koje jeuveo Žan-Pol Sartr na serijalne grupe i grupe u fuziji. U prvoj grupi nepostoji nikakvo intelektualno, duhovno, duševno, moralno strujanje,31