Deindustrijalizacija i radnički otpor - Pokret za slobodu

zao odlučnost i pribranost. Nakon početnih protestnih šetnji gradom,radnici su protestovali i u opštinskoj zgradi insistirajući od lokalne samoupraveda ih podrži u borbi za opstanak fabrike, protest su podržalii vlasnici lokalnih maloprodajnih objekata povremeno obustavljajućirad, a zatim je došlo do udruživanja sa radnicima ’’1. maja’’ iz Lapovasa kojima su zajedno u znak protesta blokirali prugu pošto ih je kordonpolicije sprečio da blokiraju auto-put. Pošto su radnici iz Lapovanapustili protest zavedeni lažnim obećanjima državnih funkcionera daće im zahtevi biti ispunjeni, radnici iz Rače su u avgustu protest nastaviliu Beogradu, ispred Agencije za privatizaciju, gde su u više navratai noćili. Kada je trećeg dana jednog od protesta ispred Agencije zaprivatizaciju, račanski sindikalista Tomislav Veljković umorne radnikepoveo u protestnu šetnju gradom, izjavivši pred kamerama da ide danezaposlenima traži azil u nekoj zemlji u kojoj se poštuje zakon, svimaje bilo jasno da vlast ne može da uradi ništa drugo osim da ispuni legitimneradničke zahteve. Situacija je razrešena tako što je Dejanovićpristao da se svog vlasništva odrekne u korist države, a zatim je stvorenamogućnost da se traže novi poslovni partneri za fabriku, ili vrate onistari koji su saradnju napustili zbog neodgovornog ponašanja bivšihvlasnika. Posle dužeg vremena radnici su počeli redovno da primajuplatu, a dogovor je da im se ostala dugovanja isplate pošto se ozbiljnijepokrene proizvodnja.Radnici ’’Zastave elektro’’ - Slobodan Gajić, predsednik Štrajkačkogodbora koji je po okončanju štrajka izabran za predsednika fabričkogsindikata, i Milan Srećković iz Pokreta za slobodu, kolektiva koji ’’u Srbijiorganizuje otpor procesu deindustrijalizacije zemlje’’ – ističu značajkoji širenje iskustva ima za uspeh u borbi za socijalna prava. ’’Mojirazgovori sa kolegama iz Koordinacionog odbora radničkih protesta’’,kaže Gajić, ’’i to najviše sa ljudima iz Zrenjanina, doneli su nam dostakoristi, kako dalje reagovati, kako pregovarati i nastupati, a ne popustitiu važnim situacijama koje mogu biti od presudnog značaja. Svoje,neko veoma malo iskustvo sam prenosio i na druge radnike, a kasnijei na druge firme. I oni treba da znaju, kad počinju sa protestom, šta ihčeka u zasedi i sa kakvim se teškoćama mogu suočiti’’.Milan Srećković takođe dodaje: ’’Ključni momenat naše uspešneborbe za raskid privatizacije je upoznavanje radnika iz Rače sa iskustvomprethodnih radničkih borbi za opstanak fabrika, npr. iskustvomradnika Jugoremedije. Presudno je bilo što smo u razgovoru sa IvanomZlatićem iz Pokreta za slobodu zaključili da imamo elemenata za raskidkupoprodajnog ugovora. Od tada naš protest dobija onaj pravac koji123