Deindustrijalizacija i radnički otpor - Pokret za slobodu

Milan Srećković na to dodaje: ’’I ista ta država će dozvoliti da sekrivci za ovakvo stanje u našoj fabrici izvuku bez krivične odgovornosti.Obustavili su istragu protiv njih, krivične prijave protiv bivših vlasnikastoje po fiokama sudova već dve godine, verovatno će se sadapri preseljenju negde i ’zagubiti’. Nakon ovoga, jasno nam je kako ovadržava funkcioniše. Jasno nam je da je ovakva privatizacija i osmišljenada se uništi industrija u Srbiji i u tom smeru se proces konstantnosprovodi, a sve to da bi napunili džepove malog broja ljudi, da bogatibudu još bogatiji, a siromašni još siromašniji. Agencija za privatizacijuje tu samo jedan od instrumenata’’.Što se tiče sadašnje situacije u ovoj sada državnoj fabrici Gajić kaže:’’Najžalosnije je to što imamo lošu saradnju sa novom direktorkom,koja je postavljena od strane vlade, i to iz jednog velikog razloga štoona izbegava da po našem zahtevu promeni kompletno rukovodstvofirme. Svi rukovodioci su znali za situaciju u kojoj se firma nalazi i štasu vlasnici radili sa firmom, a ćutali su, sve zarad svojih ličnih interesa.Trenutno posla nema, sve je uništeno i svi partneri sa kojima smo sarađivalibukvalno su oterani’’, kaže Gajić.Srećković takođe kaže da je ’’razočaran jer je celokupno rukovodstvofirme ostalo nepromenjeno, sem direktora. Oni su sve vreme znališta se dešava i da je propast fabrike neminovna, a pristali su da radepo nalozima bivših vlasnika. S druge strane nova direktorka se od početkapostavila arogantno. Da li iz straha ili nečeg drugog ne znam, alinjeno ponašanje nije na mestu i mogu reći da to nisam očekivao, što jemožda i naivno sa moje strane, ipak je ona državni službenik. Ono najvažnije,novi posao, još uvek je neizvesno. Navodno, Vlada pregovarasa Delfijem, ali dok ne dobijemo neki opipljiv dokaz sigurno im nećemoverovati. Posebno zato što izgleda da neko u Srbiji ima nešto protivkompanije Delfi. Veoma je sumnjivo njihovo iznenadno odustajanje,pre 2 godine, od gradnje nove fabrike u okolini Niša’’.Borba radnika ’’Zastave elektro’’ za svoju fabriku još jedan je primerda su radnici ovde najzainteresovaniji za očuvanje i razvoj privrede ada su potpuno isključeni iz procesa odlučivanja o sudbini svojih preduzeća.Ukoliko smo procesom restrukturiranja privrede i svojinskomtransformacijom želeli da dobijemo odgovornija upravljanja fabrikamakoja bi unapredila socijalni standard i čitavu ekonomiju naše zemlje,onda je jasno da je čitav taj proces završen neuspešno. O odgovornomupravljanju fabrikama nema ni govora, što samo pokazuje niz štrajkovau Srbiji. Trenutna kriza bi trebalo da bude povod da se razmišlja omodelima svojinskih odnosa i upravljanja fabrikom koji bi u privredu125