Deindustrijalizacija i radnički otpor - Pokret za slobodu

su uspeli da iznude sudski proces u kome su dokazane neregularnostiu procesu privatizacije. 2007. godine 500 radnika je na kraju uspešnopreuzelo upravu nad fabrikom. Model radničkog akcionarstva je toomogućio.„Pokret za slobodu“ nastoji otada da putem mnogih protesta, časopisai letaka iznese u javnost uspeh zaposlenih u Jugoremediji. U istovreme prenose lokalnim sindikalistima praktično znanje svuda po Srbiji.Mržnjom zadahnuti komentari iz politike i medija pokušavaju damodel Jugoremedije denunciraju kao povratak „radničkog samoupravljanja“iz Titove Jugoslavije. Ali primer ima harizmatičnu moć. Tako jetaj primer u Zrenjaninu motivisao i druge radnike u njihovim borbamaprotiv tekućih oblika privatizacije. Na lokalne izbore u maju 2008. godineobespravljeni su izašli sa zajedničkom listom. Pod imenom „Ravnopravnost“četiri odbornika su ušla u gradski parlament.Za političku scenu u Srbiji, kojom skoro potpuno dominiraju neoliberalnei konzervativno-nacionalističke snage, važan je politički događajda se neko u Zrenjaninu ponovo vezuje za dugu tradiciju lokalnesamouprave i demokratije koja pripada „istorijskom nasleđu socijalističkogradničkog pokreta u regionu“, objašnjava Zlatić. „Prava slobodamora biti povezana sa decentralizacijom vlasti. A bez socijalne pravdeionako nema slobode.“Devedesetih godina Zlatić se angažovao u okviru levoorijentisane,antinacionalističke perspektive protiv režima Miloševića. „Pokret zaslobodu“ pokušava danas da socijalno pitanje učini polaznom tačkomumrežavanja radničkih borbi sa drugim protestima kao što je na primerborba protiv plaćanja studentskih školarina.Boris Kanclajter[Objavljeno na nemačkom jeziku u listu Prager Fruhling,oktobra 2009.]304