Deindustrijalizacija i radnički otpor - Pokret za slobodu

(MNK), koje potiskuju mnoga lokalna preduzeća. Treba znati da su razvijeneindustrijske zemlje liberalizovale svoja tržišta tek pošto su dobrounapredile svoju privredu, na primer Velika Britanija je to uradila tekkasnih sedamdesetih.Kako navodi Asad Ismi: ’’Politika Svetske Banke je razorila TrećiSvet. Između 1984. i 1990. godine, zemlje u razvoju pod programomstrukturalnog prilagođavanja prebacile su 178 biliona dolara zapadnimkomercijalnim bankama. Odliv kapitala je bio tako ogroman da je bivšidirektor Svetske Banke izjavio: ’Još od konkvistadorske pljačke LatinskeAmerike svet nije doživeo takav odliv bogatstva u tom pravcu kakavvidimo danas’ ’’.Dok je Latinska Amerika primer katastrofalnih posledica po onogako bespogovorno sprovodi diktate MMF-a i Svetske Banke, Slovenijaje zemlja koja je doživela primetan ekonomski rast, ali dok god je izbegavalada sprovodi mere koje je propisivao MMF. Poslednjih godina,zahvaljujući neoliberalnim reformama, u Sloveniji su smanjene finansijeza socijalno osiguranje, privatizovana su javna preduzeća a životnistandard većine stanovništva značajno je opao.Michel Chussodovsky, autor Globalizacije siromaštva, tvrdi da je’’raspad jugoslovenske federacije direktno povezan sa makro-ekonomskimrestrukturisanjem koje je nametnuto beogradskoj vladi od stranenjenih spoljašnjih kreditora. Ovaj program preuzet u nekoliko faza od1980. godine, doprineo je početku raspada nacionalne ekonomije, štoje dovelo do dezintegracije industrijskog sektora i pojedinačnog demontiranjasistema socijalnog osiguranja. Tendencije otcepljenja, kojesu se napajale od socijalnih i etničkih podela, pojačale su tempo baštokom perioda brutalnog osiromašenja jugoslovenskog stanovništva."Ekonomska propast bivše Jugoslavije posledica je programa otplaćivanjaduga nametnutog od MMF-a, etnički sukobi su njena posledica.Vazalni odnos političke elite i samozvanih eksperata premameđunarodnim ekonomskim institucijama veoma je profitabilan.Sprovođenje brze privatizacije dovodi do sprege interesno povezanihekonomskih i političkih subjekata pri razgrabljivanju svojine,kao i pri brzom i nekontrolisanom preuzimanju fabrika radi sopstvenogokorišćavanja. Novi vlasnik olako stečenog preduzeća, zajednosa interesnom grupom koja stoji iza njega, sačinjenom od političara,ekonomskih eksperata, monopolista i potkupljenih sindikalista, možeimati brojne motivacije za kupovinu preduzeća a koje su daleko odželje za omogućavanjem poslovanja preduzeća. Vlasnici privatizovanihfirmi u Srbiji najčešće su zainteresovani za kupljenu imovinu i zalihe278