Deindustrijalizacija i radnički otpor - Pokret za slobodu

ka izbegla iskušenje da stasava na politikantskim ucenama. Posvetilisu se ozbiljnom političkom delovanju, čiji je za sada najvažniji dometAnketni odbor grada Zrenjanina o Šinvozu, osnovan na inicijativu Ravnopravnosti.Radom ovog tela je predsedavao odbornik Ravnopravnostii radnik Jugoremedije Branislav Markuš. Njihov izveštaj, dalekonajozbiljniji akt o privatizaciji donet na lokalnom nivou u Srbiji, svojimglasovima su podržali svi zrenjaninski odbornici. Mala radnička partijaje uspela da oko inicijative protiv uništavanja preduzeća u kom je radilopetsto njihovih sugrađana, ujedini vlast i opoziciju, i to u zemlji ukojoj se lokalni političari poslovično ograđuju da su za pitanja privredei privatizacije nadležne isključivo vladine agencije.Borba za Šinvoz još uvek nije okončana. Nije, međutim, ni predata,a radnici na svojoj strani imaju čitavu lokalnu zajednicu.Povezivanje radničke borbe protiv deindustrijalizacije i borba zadecentralizaciju vlasti u Srbiji koju je napravio pokret Ravnopravnostjedna je od najdinamičnijih političkih inicijativa u Srbiji za poslednjihdeset godina. Velike političke stranke su, naravno, uočile narastajućusnagu lokalnih političkih pokreta koji su ušli u gradske i opštinske parlamentena poslednjim izborima, tako da je već 2009. godine donetnovi zakon o političkim strankama, koji je propisao da je za osnivanjenovih i preregistraciju postojećih stranaka potrebno minimalno10.000 osnivača. Lokalne stranke i pokreti ovim su primorani da seutope u velike. Na poziv Sandžačke demokratske partije, Ravnopravnostje pristupila novoosnovanoj Socijaldemokratskoj partiji Srbije. Ukojoj meri će zrenjaninska grupa u okviru nove organizacije uspeti danametne svoje političke prioritete, pokazaće vreme. Sigurno je samojedno – izmene zakona o političkim strankama su u njihov politički radunele dinamiku koja im nije bila potrebna.Sa jačanjem ekonomske krize tokom 2009. godine, krenuo je novitalas radničkog otpora u Srbiji, koji je znatno više nego sva prethodna''događanja radnika'' dobio karakter otpora deindustrijalizaciji. Našavšise u brojnim obavezama na podršci nekim od najintenzivnijih štrajkova(najpre Zastava elektro, a zatim i Trudbenik gradnja), početkom2009. godine smo odlučili da obustavimo rad na Z magazinu i sve svojekapacitete posvetimo organizacionim aktivnostima. Na inicijativu Pokretaza slobodu, avgusta 2009. godine radnici okupljeni oko pokretaRavnopravnost i radnici beogradskog Ikarbusa došli su u solidarnupodršku štrajkačima Zastave elektro iz Rače. Tom prilikom je osnovanKoordinacioni odbor radničkih protesta u Srbiji, kom su se kasnije pri-4