Deindustrijalizacija i radnički otpor - Pokret za slobodu

Na čijoj je strani isnaIskustvo ’’Zastave elektro’’ iz RačeRača kragujevačka je do pre samo godinu dana veće interesovanjeprivlačila isključivo kao mesto rođenja vođe Prvogsrpskog ustanka. Malena varoš na pola puta između Kragujevcai Topole, međutim, tokom 2009. godine privukla jepažnju događajima koji su predstavljali vrhunac dvodecenijskogupropašćavanja industrije i privrede, ne samo u Rači,već u čitavoj Srbiji.Poslednja fabrika u gradu koja je preživela i devedesete i procesprivatizacije, ’’Zastava elektro’’, početkom 2009. dovedena je u predstečajnostanje. Račun preduzeća bio je u blokadi, upropašćena je poslovnasaradnja sa multinacionalnom kompanijom ’’Delfi’’, imovina fabrikestavljena je pod hipoteku, a radnici mesecima nisu primili platu.Broj zaposlenih se od nekih 800 osoba za samo par meseci redukovaona oko 300 stalno zaposlenih koji su takođe došli u opasnost da ostanubez radnog mesta u gradu u kojem je mogućnost zaposlenja skoro nikakva.Novac koji je dobijen od Fonda za razvoj otišao je neznano kuda.Sve činjenice ukazivale su da novi vlasnici – Ranko Dejanović, DraganMostić i Nebojša Banković – snose odgovornost za kolaps u kojem senašla fabrika. Međutim, nadležne državne institucije nisu reagovale.Zbog korupcije, ili neodgovornosti, to je manje važno. Rezultat je isti.Već od početka protesta radnicima je situacija u Srbiji bila kristalnojasna. Političarima je u borbi za dolazak na vlast najpresudniji bionovac pa je tako iz brojnih fabrika novac otišao u stranačke džepove;njime je kupovana politička potčinjenost i finansirane su skupe izbornekampanje. I vlasnici ’’Zastave elektro’’ bili su očigledno povezani saznačajnim akterima domaće političke scene, preko bračnih, kumovskihi sličnih veza.S druge strane bili su radnice i radnici. Prepušteni sami sebi organizovalisu se i poveli borbu koja za budućnost Srbije ima mnogo većiznačaj nego što su, možda, i oni sami toga svesni. Njihov protest je biojedan od najupornijih u 2009. godini i svojim primerom je unapredioradničko organizovanje u Srbiji.U ’’Zastavi elektro’’, kao i u ’’Jugoremediji’’ iz Zrenjanina i ’’Ravanici’’iz Ćuprije, najveći broj zaposlenih je ženskog pola. Kao neko ko jeimao poverenje radnika, za predsednika Štrajkačkog odbora izabran jeSlobodan Gajić, koji je narednih meseci u presudnim trenucima poka-122