Deindustrijalizacija i radnički otpor - Pokret za slobodu

Ljudi su tako osiromašeni dočekali privatizaciju 2006. godine.Šta se tada desilo?U privatizaciju je većina radnika gledala kao spas. Nikada ne računajućida će to za njih biti ista tragedija kakva je bila i u vreme SPS-ai JUL-a, jer su preduzeća ustvari pokupovali oni isti krvavi kapitalisti.Obzirom da dok su se vodili ratovi u staroj Jugoslaviji i raspadala sejedna država gde smo svi mi imali ponekog brata koji je ginuo, po nekusestru koja nam je tamo, oni su se bogatili pljačkajući našu privredu.Bogatili su se na nečijoj deci koja su gubila život. Naš kolega je za Kosovotada izgubio sina od dvadeset godina. Počupao je kosu sa glave.Sada je težak psihijatrijski slučaj. Te rane još nisu zarasle, a danas višenemamo ni firmu u kojoj smo radili.Kada je došao taj period privatizacije, većina radnika u Srbiji seobradovala, računajući konačno – kakav sam ja domaćin u svojoj kući,da vodim računa o svakom dinaru, da ćemo dobiti i takve gazde kojiće da kupe firme i normalno idu ka putu oporavka, čime će biti bolje inama, i kao akcionarima i kao radnicima. Ispalo je da su nam se vratilioni sa kojima se vlast nije obračunala 5. oktobra.Kako je to išlo kod vas konkretno?BEK je 26. aprila 2006. godine kupio vozač čoveka koji se namapredstavio kao vlasnik, Vladana Beštića. Beštić je nekada živeo u Sarajevui otac je Borivoja Beštića, koji je držao neko stovarište prekokoga smo mi distribuirali robu. Po jednoj ceni je on dobijao robu, kojuje onda tamo dobro preprodavao, i prevozio našim vozilima na računBEK-a. Tako je nastao “Probekom” Borivoja Beštića, da bi nam ondanjegov sin sa tim novcem postao gazda. Na aukciji je učestvovao njegovšofer Miloš Jović, jer je Vladanu Beštiću bilo zabranjeno učešće zbogmahinacija na prethodnoj aukciji na koju je izašao zajedno sa “Krmivoproduktom”. Međutim, džaba zakon kad ga niko ne kontroliše, pa jedovoljno da čovek samo poturi svog vozača i već je sve po zakonu. Apre aukcije, gospodin Milidragović je najavljivao kako će “Probekom”da kupi BEK, i uveravao nas kako će on tu da ulaže, kako ćemo biti klanicaevropskog ugleda, jelte mi sad svi idemo na neki evropski ugled!Međutim, kada smo na televiziji videli da je preduzeće prodato nekomJoviću, svi smo bili zabunjeni. Kupac se u firmi nije pojavljivao, a preprodaje proizvodni pogoni su bili raspušteni. Izgubili smo dozvolu zarad. Svi smo se čudili kako, da bi kasnije shvatili da je sve to namerno257