Deindustrijalizacija i radnički otpor - Pokret za slobodu

vlasnika i akumulacije ekonomske i političke moći ekonomsko-interesnihgrupa.Dobrovoljni pristanak na poslušnički odnos prema protagonistimapljačkaške privatizacije ni na koji način ne može u nekoj krajnjoj posledicida doprinese ekonomskom blagostanju ove zemlje. Ne postojiništa što će prisiliti multinacionalne korporacije da u Srbiji posluju uinteresu građana ove zemlje, a ne u interesu vlasnika i domaće političkeelite koja im je omogućila poslovanje na ovom prostoru, jer jedinicilj korporacije je proizvodnja profita. Očekivati od političke elite kojaje omogućila privatizaciju da donese zakone koji bi delovali restriktivnona MNK znači zanemariti činjenicu da ona radi u interesu MNK i daje često plaćena od njih. Prema rečima prof. dr Božidara Ćurčića, šefakatedre za dinamiku razvića životinja na Biološkom fakultetu, IvanaDulić-Marković, bivša ministarka poljoprivrede, članica stranke G17plus, perjanice neoliberalne ideologije u nas, stipendista je američkekompanije "Monsanto", koja se bavi proizvodnjom genetski modifikovanehrane, i o njihovom trošku je više puta bila na studijskim putovanjimau Americi. Dok je bila direktorka bivšeg Saveznog zavoda zabiljne i genetičke resurse omogućila je uvoz više od 200.000 tona genetskimodifikovane sojine sačme iako to zabranjuje Zakon o genetskimodifikovanoj hrani. Ekonomski eksperti po okončanju svog rada uvladi nastavljaju svoj rad za MNK i privatne firme, ili postaju ekspertiza tumačenje nerazumljivog zakona koji su sami pisali.Stepen privatizacije do kojeg se došlo nije merilo privrednog uspehai rasta, te pozivi na što bržu privatizaciju, najčešće služe tome dase brzinom zabašure zloupotrebe, manipulacije i izrabljivanje radnika,a i ostavlja manje prostora za dobro organizovano suprotstavljanje.Privatna svojina je krađa. Niko nema bogom dato pravo na prirodneresurse, proizvodna sredstva i profit stečen izrabljivanjem radne snagesiromašnih ljudi. Ukoliko bi u Srbiji ponovo bila prepoznata potreba zadruštvenim prisvajanjem fabrika, treba pripremiti ekonomsku, ostvarivuviziju koja će dovesti do humane realizacije tog projekta, kako bion bio sproveden u interesu čoveka, ostvarenja svih njegovih potencijala,u interesu prirodne sredine i održivog razvoja, i u interesu horizontalnihdirektno-demokratskih oblika kontrole, upravljanja i odlučivanja.Na samom narodu je da to sprovede, kako bi sproveden alternativniekonomski projekat zaista išao u njegovu korist a ne u korist male’’avangardne’’ partije, ili onih koji bi da se, iz svojih udobnih buržujskih280