Deindustrijalizacija i radnički otpor - Pokret za slobodu

du, kao i ogromna većina u narodu, Dinkića smatra najodgovornim zaupropašćavanje domaće privrede.Mlađan Dinkić je neizbežni sastavni deo svake vlade od 2001. uprkostome što je jedan od najomraženijih političara u Srbiji. Neki kažuda na tome najviše može da zahvali svojim vezama sa stranim faktoromi domaćim krupnim kapitalom.Dinkić zapravo svoje nasleđe i veštine vuče iz nevladinog sektorakao osnivač nevladine organizacije G17 plus, koja je bila dobro pozicioniranakod stranih fondacija u vreme kada su ogromne količine novcastizale onima koji bi se borili za smenu režima Slobodana Miloševića(najveću podršku G17 plus imao je u Međunarodnom republikanskominstitutu sa sedištem u SAD).Dokopavši se vlasti Dinkić na različite načine koristi svoju pozicijuunutar vlade kako bi sebi obezbeđivao opstanak na vlasti. I sam Zakono regionalnom razvoju, koji je pripremilo njegovo ministarstvo, najvećimdelom je prilagođavanje ''situacije na terenu'' Dinkićevim planovimada ostane na vlasti unutar neke nove koalicije, ili da makar pređecenzus na sledećim izborima i uđe u parlament. Sam zakon je donetkako bi se omogućilo apliciranje za fondove EU namenjene finansiranjuregionalnih razvojnih projekata. Ogroman broj agencija i saveta naregionalnom nivou, čije stvaranje propisuje Zakon o regionalnom razvoju,biće samo pregršt netransparentnih tela u kojima se neće znatigde je otišao novac iz EU fondova. Agencije će rukovoditi finansijamai sprovođenjem projekata a lokalne samouprave će finansirati njihovrad. Dodeljivanje novca, međutim, odobravaće samo nadležni ministar- Dinkić, kao i u slučaju NIP-a i Fonda za razvoj. Toliko o decentralizaciji.''Mi ćemo se truditi da razvijamo te institucije (misli se na regionalneagencije i savete, prim. D.M.) jer se dešava da lokalne samoupravečesto ne vide svoj interes u tim agencijama, iako su formalno u njihovomvlasništvu'', kažu službenici Ministarstva za ekonomiju i regionalnirazvoj.Da je Zakon o regionalnom razvoju deo šireg Dinkićevog predizbornogplana govori i to što je istovremeno sa promovisanjem Zakonao regionalnom razvoju Dinkić pokušavao da sopstvenu stranku, prezrenuu narodu, reformiše u Partiju regiona i dodeli joj novi imidž. Tanova Dinkićeva partija okupiće regionalne lidere (Ničića, Verka, mogućePalmu i Ljajića ili Ugljanina), koji će od Dinkića dobijati novac izdržavnih fondova koji bi trebalo da ih učvrsti na vlasti u njihovim gradovima(Zaječar, Kragujevac, Jagodina), dok bi oni zauzvrat omogućili310