Deindustrijalizacija i radnički otpor - Pokret za slobodu

dinara (125 evra) mesečno. Uz to, kriza na Zapadu rapidno smanjujenovčane doznake srpskih gastarbajtera u svoju domovinu.Studija Svetske banke utvrdila je za Srbiju pet vrsta siromaštva. Odradnika, preko nezaposlenih do penzionera, u najtežem su položaju natoj lestvici oni koji u malim provincijskim gradovima mora da preživljavajubez vlastite bašte. Studija označava 30 procenata Srba siromašnima.Kroz fabriku koja se rekonstruiše ponosno nas vodi inženjer hemijeBane Markuš. Jezgro farmaceutskog pogona je već izgrađeno i ispunjavanove odredbe za proizvodnju lekova. U susret nam dolazi Steva,radnik koji ima otprilike 50 godina. Pre četiri godine bio je ovde u ’’Jugoremediji’’predsednik štrajkačkog odbora. ’’Lopove smo oterali, sadasami vodimo fabriku’’, dugotrajnu borbu radništva sažima na najnužnijuinformaciju.’’Jugoremedija’’ je ime jedine firme u današnjoj Srbiji koja se poslefaze divlje privatizacije nalazi ponovo u rukama radnika. Naravnoda to nije titoističko samoupravljanje koje je ovde u Zrenjaninu, 80kilometara severnoistočno od Beograda, našlo svoj put. Veliki deood 500 zaposlenih farmaceutske fabrike poseduje zajedno sa okruglo4.000 malih akcionara većinu akcija. A to se zbilo ovako: Pošto je Miloševićsamoupravna preduzeća pretvorio u kapital, nova vlasnička formulaje glasila: 30 posto ide državi, 35 radnicima i menadžmentu i 35građanima Srbije. Formirala se ’’crvena buržoazija’’ koja je pomešalaudele države i građana i stvorila mogućnost za formiranje većinskogpaketa akcija izvan radničkih kolektiva.Posle završetka Miloševićeve ere država je svoj udeo prodavala privatniminvestitorima; tako je bilo i sa ’’Jugoremedijom’’ gde je ovajudeo u međuvremenu narastao na 42 procenta. Svuda u Srbiji ovajmodel je poslednjih godina dovodio dotle da su se privatni investitoriilegalno, i često primenom gole sile, dokopali preduzeća. Radnicimau Jugoremediji ipak je uspelo da zaustave divlju privatizaciju koju jesproveo čovek pod imenom Nini i koja je odbacivala formalne većinskeodnose. Hiljade malih akcionara stavilo se na stranu zaposlenih. Poslenekoliko godina borbe, tokom koje su Zrenjaninci izlazili na ulicu i zauzimalifabriku, vlasnik je 2007. morao da odstupi. Sud je prepoznao nezakonitostu njegovoj pljački, njegov udeo od 42 posto pripao je ponovodržavi. Radnici ’’Jugoremedije’’ uspeli su da stvore, uz ne malu pomoćlevičarskih intelektualaca i grupe ’’Pokret za slobodu’’ (Freiheitskampf),savez između malih akcionara i radnika firme koji od tada samoupravnorukovodi firmom. Petočlani komitet rukovodi proizvodnjom i315