Deindustrijalizacija i radnički otpor - Pokret za slobodu

PredgovorZbog toga POKRET, sada i ovde!U knjizi koja je pred vama, izabrani su članci, saopštenja, dokumentai intervjui za koje mislimo da na dobar način predstavljaju iskustvoPokreta za slobodu sa radničkim otporom deindustrijalizaciji Srbije.Radi se o iskustvu solidarne saradnje i podrške onima koji su seodlučili na otpor, manje o našem tragu u štrajkovima i protestima, višeo njihovom mestu u nama. Na putu ka refleksiji ovog iskustva, analizi,zaključcima, pa naposletku i ocenama, odlučili smo se na međukorak –zbornik reprezentativnih akata, koji će nam, nadamo se, omogućiti danajpre čujemo ocene drugih.Početkom 2007. godine uključili smo se u radničke proteste i inicijativesa idejom da ćemo ih najcelishodnije podržati pokretanjem nezavisnogmedija. Tako smo od 2007. do 2009. godine izdavali balkanskoizdanje Z magazina, koje je izlazilo na kioscima, da bi tokom 2008.godine pokrenuli i bilten Glas radnika, koji smo besplatno delili međuradnicima, nastojeći da uspostavimo i unapređujemo interno informisanjeu uslovima potpune medijske blokade prema dramama koje suse svakodnevno odvijale sa one strane fabričkih kapija širom Srbije.Čitav ovaj period je pre svega obeležila saradnja sa radničkim grupamazrenjaninskih preduzeća Jugoremedija, Šinvoz i BEK, okupljenih oddecembra 2007. godine oko lokalne političke organizacije Ravnopravnost.Pobeda koju su 1. marta 2007. godine posle trogodišnjih naporaostvarili radnici-akcionari Jugoremedije, pre svega je značila pobeduprotiv deindustrijalizacije. Uprkos činjenici da se grupa u Jugoremedijiformalno gledano izborila za svoja prava zahvaljujući vlasništvu nadakcijama fabrike, njihov motiv da istraju bila je odbrana radnih mestaod ''investitora'' čiji su interesi vukli fabriku u stečaj. Trijumf u Jugoremedijiinspirisao je druge zrenjaninske radnike da se pobune protivpropadanja svojih preduzeća. I premda je deo našeg kolektiva bioduboko rezervisan prema njihovoj odluci da borbu vode kao političkastranka, odlučili smo da njihovim dobrim namerama, entuzijazmu i instinktimadamo prednost u odnosu na svoja ubeđenja.Ravnopravnost je na lokalnim izborima 2008. godine osvojila neštoviše od 5% glasova i ušla u zrenjaninski parlament. Slučaj je, međutim,hteo da tih 5% ne budu zloglasni ''jezičak na vagi'', čime je mlada stran-3