Deindustrijalizacija i radnički otpor - Pokret za slobodu

kusa oko srpskog prestola, realan uspeh njihovog protesta svakako nijeorganizacione, niti taktičke prirode.Po povratku radnika iz Doma sindikata, gradonačelnik ZrenjaninaGoran Knežević i Socijalno-ekonomski savet Grada Zrenjanina obratilisu se Trgovinskom sudu pismima u kojima se pridružuju zahtevimaradnika-akcionara za obustavljanje postupaka stečaja dok se ne rasvetleokolnosti pod kojima su bivši vlasnici doveli Bek i Šinvoz do bankrota.Sud, za sada, odoleva ”pritiscima” lokalne zajednice i oštećenihradnika i akcionara, i sigurno je da će u borbi za izlazak iz stečaja, radnicimatrebati još puno upornosti, i puno podrške. Međutim, za razlikuod miliona drugih ”žrtava tranzicije” u Srbiji (bar dva miliona popopisu od 3. februara), borci za Bek i Šinvoz su pridobili razumevanjene samo lokalne vlasti – Samostalni sindikat i zrenjaninski političkipokret Ravnopravnost (koji okuplja radnike-akcionare Jugoremedijei drugih pobunjenih fabrika, kao i paore, zadrugare i druge ”male vlasnike”bivše društvene imovine koja je ovih dana na meti domaćih krimosai evropskih banaka), formirali su fond solidarnosti sa radnicimau protestu, namenjen najugroženijima iz Beka i Šinvoza, u koji je za parnedelja uplaćeno preko pola miliona dinara.Kao što su radnici-akcionari Jugoremedije ubrzo nakon pobede1. marta prošle godine razumeli da ni sami neće daleko dogurati akoostanu ”pile sa tri noge”, tako i ostali mali vlasnici Zrenjanina izgledapočinju da shvataju da se borba za Bek i Šinvoz ne tiče samo radnikaakcionaraove dve fabrike.Tiče se, naime, života.Ako ste poslednjih nedelja gledali neki od televizijskih nastupa MilenePrstojević iz Beka, ili Mite Lisice iz Šinvoza, sigurno ste primetilinešto neobično u odnosu na dosadašnje radničko-akcionarske tribuneu Srbiji – to više nisu zbunjeni socijalistički sindikalci iskompleksiraninepoznavanjem propisa i običaja o privatizaciji i tržištu hartija odvrednosti, koji natucaju i onako dosadne pravne detalje svog komplikovanogslučaja, i zvuče neuverljivo kao i svi drugi nadri pisari. Mita iMilena jasno i razgovetno govore o prevari i nepravdi, o svom pravu narad i privatnu svojinu, i zahtevaju odgovornost državnih organa koji su62