Deindustrijalizacija i radnički otpor - Pokret za slobodu

doveo do »smanjenja obima posla i nemogućnosti obezbeđenja drugogposla u okviru društva«. Dakle, s ovim ili onim formalnim zahtevima,štrajk je pre svega trebalo da podupre zahtev za raskid ugovora, odnosnoborbu za opstanak preduzeća i radnih mesta. Očekivalo se daće nadležni ažurnije postupati pod medijskim pritiskom štrajka. Ispostavilose, međutim, da je štrajk u krugu preduzeća u Krnjači, kolikogod dramatičan bio, ipak »predaleko« da bi zainteresovao prestoničkuštampu i doveo do željenog pritiska. S druge strane, izlazak iz krugapreduzeća na beogradske ulice značio je kršenje Zakona o štrajku, tojest priliku za Kopčalića da buntovnicima podeli otkaze. Treća mogućnostbilo je odustajanje.»Radikalizacija«Reč iz ovog međunaslova već duže vreme se koristi ne samo da opišezaokret radničkih protesta ka drastičnim metodama (blokada saobraćaja,samopovređivanje...), već i da se usput prošvercuje još jednakopča »događanja radnika« sa svim onim nazadnim i nakaznim što unašoj javnosti predstavlja Srpska radikalna stranka 1 . U takvom kontekstu,poznata Kopčalićeva izjava kako je u njegovom preduzeću »nadelu sindikalni terorizam«, koliko god sumanuto zvučala, bila je jasnanajava brutalnog obračuna sa »radikalima« koji su odlučili da višene hvataju zjale po Krnjači i izašli na ulice. Usledilo je 145 otkaza, apotom zimski protesti ispred Agencije za privatizaciju i Ministarstvaekonomije, koji su naišli na zid ćutanja, pa blokade ulica, privođenja,nove blokade... O svim ovim zbivanjima Republika je detaljno izveštavala.Nekim drugim aspektima čitavog slučaja možda nismo posvetilidovoljnu pažnju, jednostavno zato što nisu bili u neposrednoj vezi saborbom radnika za očuvanje radnih mesta, protiv uništavanja preduzeća– temom koju smo, ne samo u »Trudbenik gradnji« već u svakomradničkom protestu koji smo pratili, ocenili kao najvažniju. One manjepriče, međutim, nisu uvek i manje potresne. Naprotiv.Čim je kupio »Trudbenik gradnju«, marta 2008. godine, Kopčalićje krenuo u obračun sa radnicima koji žive u dva tzv. samačka hotela,na Konjarniku i u novobeogradskom Bloku 70. Ovi objekti su građeniza smeštaj radnika »Trudbenika« koji nisu iz Beograda, ali su vremenompostali jedino prebivalište desetinama radničkih porodica, zbog1 Štaviše, Google pretraga ove reči pokazuje da njena široka upotreba u srpskojjavnosti, a u vezi s radničkim protestima, kreće ubrzo nakon osnivanja SNS, to jestnakon proterivanja »radikala« na političku marginu kao bezopasnih strašila.159