Deindustrijalizacija i radnički otpor - Pokret za slobodu

"Hodaćemo korakom najsporijeg"... u ovom pohodu moramo brinu o poslednjem u koloniKada smo započeli štrajk u Jugoremediji decembra 2003.godine, prvu značajnu podršku su nam pružile kolege iz industrijemesa BEK, kada su našim radnicima koji su za novogodišnjepraznike štrajkovali u fabričkom restoranu, donelipakete sa svojim proizvodima. Više od salama i pašteta,nama je tada značila solidarnost kolega iz drugih zrenjaninskihpreduzeća, značila nam je poruka da nismo sami i daimamo podršku u borbi za svoja prava. Radnici BEK-a su te2003. godine razumeli da borba radnika u drugom preduzećuznači borbu za prava svakog radnika, i da će uspeh drugihznačiti korak bliže ostvarenju prava svih nas. Solidarnost jeoduvek bila radnička vrlina, ali ne samo to – solidarnost je iprevashodni radnički interes, ona je naše najjače oružje!Tokom devedesetih godina, u deceniji ratova, ekonomskih sankcijai krize, društvo u Srbiji su nagrizli strah, nepoverenje i sebičnost.Nakon 2000. godine, od početka tranzicije ka kapitalizmu i demokratiji,umesto da se Srbijom ponovo proširi stabilnost i uspostave odnosipoverenja i podrške među kolegama i komšijama, sa vrha političke ifinansijske moći nam je stigla poruka da solidarnost više nije vrlina, dasvako treba da se bori samo za sebe, da su nam svi drugi neprijatelji, jeroni koji prvi stignu na cilj imaju pravo na sve – čak i da sve nas ostavebez ikakvih prava. Naravno, svi se slažemo da društvo u pravcu razvojamogu da povedu samo najsposobniji, najstručniji i najtalentovaniji, alirazvoja će biti jedino ako se ti najsposobniji slože da je interes društvada svako od nas živ i zdrav stigne na cilj. U protivnom, trka za što bržimuspehom neće dovesti do razvoja i stabilnosti, nego do sve većih krizai novih nestabilnosti. Meksički Zapatisti, ljudi koji se bore za prava tamošnjihobespravljenih „gubitnika“ kapitalizma, stali su pod slogan:„Hodaćemo korakom najsporijeg“. Ne želim da usporavam Srbiju naputu ka privrednom oporavku, ali koliko god se svi mi zalagali za brzekonomski razvoj, neka nas slogan iz dalekog Meksika podseti da se uovom pohodu moramo brinuti o poslednjem u koloni. U protivnom,pohod nas može uništiti pre nego što stignemo do cilja.Radnici Jugoremedije danas razumeju da će naša pobeda ostatiugrožena ako radnici BEK-a, Šinvoza i drugih preduzeća ne otrgnusvoja preduzeća od propadanja, i da ćemo svoju fabriku najbolje za-47