Deindustrijalizacija i radnički otpor - Pokret za slobodu

1999. i zakasnio na podelu kontejnera; u čemu žive, nije baš lako opisati;rekao bih vam da odete i uverite se sami, ali nisam siguran... neštosu kivni na bele ovih dana). Zone su osnivane početkom devedesetih, uvreme dok je Sloba još uvek muljao privatizaciju sa komunizmom (poslese ipak odlučio za rat). Većinom su akcionarska društva nad kojimadržava ima kontrolu, ali ih koliko sutra može prodati. Kao što je, naprimer, ’’US Steel’’ kupio smederevsku Slobodnu zonu, kao jedno od’’Sartidovih’’ zavisnih preduzeća, u okviru onih 21,3 miliona dolara.Sad nam ostaje još samo da stegnemo kaiš i čekamo kada će celaSrbija postati jedna velika Slobodna zona. Šanse su dobre, kao što smoi devedesetih svi mogli da rešimo svoje probleme učlanjenjem u JUL.Rokovi su jedini problem – vratite se, recimo, na izjavu vicepremijerasa početka teksta, a pogledajte još jednu od pogodnosti za strane ulagačesa sajta Vladine SIEPA-e: “Srbija još uvek nije članica EU; većafleksibilnost i prednosti za investiranje”.Dobro, nije to sad ne znam kakav problem, umemo mi da čekamo,nego i ’’US Steel’’ ima svoje rokove. Šta ako pre našeg ulaska u EU oniipak zapale za Filipine?Osta pusta Slobodna zona.NakovanjBeograd, 6. avgust 2007. godine, TANJUG: Predsednik VladeRepublike Srbije Vojislav Koštunica izjavio je danas da novi pregovorisa novim posrednicima otvaraju mogućnost da se dođe do kompromisnogrešenja za Kosovo i Metohiju koje će zadovoljiti i suštinskeinterese Srbije i suštinske interese albanske nacionalne manjine u pokrajini.Suprotno čestoj predrasudi da je podmukli ljotićevac, Voja Koštunicase sve češće dokazuje kao smerni socijaldemokrata. Svoju sada već potpunousavršenu moć pregovaranja, razumevanja suštinskih interesai iznalaženja kompromisnih rešenja, leta 2005. godine je iza zatvorenihvrata marljivo trenirao mireći sukobljene mafijaše zainteresovaneza “preuzimanje” C marketa. Na njegovu inicijativu, a u organizacijinekrunisanog Ministra Privatizacije Srbije Danka Đunića, u odajamaĐunićevog EKI Investmenta, a sve u interesu razvoja srpske privrede,sastali su se Miroslav Mišković, Milan Beko i Slobodan Radulović, dogovorilicenu po kojoj će kupiti akcije od malih akcionara, podelili pleni potpisali Memorandum o razumevanju. Memorandum sam po sebigovori koliko su pregovori bili teški, a interesi suštinski – sukobljeni269