Deindustrijalizacija i radnički otpor - Pokret za slobodu

sama opstruisala tužbu za raskid ugovora, spor se mogao okončati predve, ili tri godine, i mi bi smo sada već naveliko uživali plodove uspešnoginvestiranja u modernizaciju i mirno čekali 2009. godinu. Jasnonam je da se naknada štete traži na sudu, ali se ipak pitamo da li vlastiu Srbiji osećaju makar toliko odgovornosti da i bez izlaganja novomsudskom trošku pomognu da se sanira šteta koju su sami napravili, ikoju su priznali davnog 15. marta 2004. godine, kada je Ministarstvoprivrede pokrenulo spor za raskid ugovora sa Jovicom Stefanovićem.Priznali, pa im je trebalo skoro tri godine da je isprave. Tri godine njihovevlasti, i tri godine našeg života. Tri godine koje su Jugoremedijuzamalo oterale u stečaj. To je, međutim, «stvar samog preduzeća», a«država se neće mešati».Radnici i akcionari Jugoremedije će uložiti maksimalne napore dainvesticiju u svoju budućnost sprovedu do kraja. Ipak, time nećemopromeniti činjenicu da živimo u zemlji u kojoj vlast ne oseća nikakvuodgovornost prema fabrikama i ljudima, radnicima i vlasnicima koji toviše nisu zbog nezakonite privatizacije. Jugoremedija je među retkimakoje su uspele da se otrgnu propadanju – naši prijatelji i sugrađaniiz Beka, Šinovoza i drugih nekada moćnih zrenjaninskih preduzeća, idalje se bore za svoja elementarna prava. Pozivamo ih da istraju, i dase ne uzdaju niukoga, osim u sebe i svoje kolege i koleginice. Nama,običnim ljudima koji živimo od svog rada, još niko nikada nije dao ravnopravnost,dok se nismo sami za nju izborili.Zdravko Deurić[objavljeno na sajtu Pokreta za slobodu – www.pokret.net,16. oktobra 2007]51