Deindustrijalizacija i radnički otpor - Pokret za slobodu

ljivi radnici sveta' pokušavamo da uspostavimo formu biosindikalneorganizacije i borbe. To znači da borba radnika ide ne samo za pravakoja proizlaze iz rada nego i iz života. Važno je aktivno učešće radnika,a ne zastupništvo i predstavništvo. Pokušavamo da radimo kao nezavisansamoorganizovan pokret".Borba za prava emigrantskih radnika svakako prevazilazi sindikalniatar i u velikoj meri zavisi od podrške javnosti, tako da je orijentacijana socijalni pokret umesto klasičnog sindikalnog organizovanja - višenego opravdana. Ipak, svaka, pa i ovakva radnička borba, u jednomtrenutku mora doći na teren kolektivnog pregovaranja oko pojedinačnihproblema, pa je pitanje kako će se pokret koji izbegava strukturuklasičnih sindikata snaći u takvom izazovu?Budućnost bi takođe trebalo da odgovori na mnoga postavljena pitanjajer stabilno rešenje problema očito nije moguće bez sindikalnogpovezivanja pokreta u Sloveniji sa zemljama iz kojih radnici dolaze.Ako poslodavci koriste šengensku granicu kako bi radnike držali podkontrolom, onda ovi zaista nemaju kud nego da tu istu granicu svojomsolidarnošću učine besmislenom.Socijalni centar „Rog" je krajem januara organizovao konferencijusa sličnim pokretima iz bivše SFRJ, inicirajući razgovor o mogućnostimasaradnje, što već samo po sebi govori da ideja ukrštanja jugoslovenstvasa socijalnom pravdom ni u kom slučaju nije za staro gvožđe.Ivan Zlatić[objavljeno na sajtu Pokreta za slobodu - www.pokret.net,11. februara 2009]283