Deindustrijalizacija i radnički otpor - Pokret za slobodu

mali privatnici!’’, već svoj doživljaj vlasništva nad fabrikom bez sumnjeteku iz vremena kad su nad njome ’’samoupravljali’’ (gradili je, unapređivali...).Međutim, ideološka diskvalifikacija ovog doživljaja, bila jerazlog da se zakoniti većinski privatni vlasnici Jugoremedije godinamabore protiv ideološki podobnog uzurpatora, u sred srede tranzicije kakapitalizmu. Nakon njihove pobede marta 2007. godine, i uz njihovusvest da će pobedu zaštititi jedino ako je rašire kroz druga preduzeća idovedu na nivo načela, virus borbe za radnička prava preko prava naprivatnu svojinu je zahvatio i BEK i Šinvoz, i danas je verovatno najdemokratskijainicijativa u društvu koje na krilima tranzicije srlja u nekuvrstu korporativnog feudalizma.Politika tranzicije od 2001. godine, uprkos zakonskim rešenjimakoja tu i tamo ipak teže brizi o socijalnim aspektima vlasničke transformacijei restrukturiranja privrede, nametnula je manir da se ekonomskapitanja i problemi u privatizaciji rešavaju bez učešća radnikai malih akcionara: oni se nizašta ne pitaju u pripremi za privatizaciju,njihova upozorenja na kršenje zakona i ugovora se ignorišu i ismevaju,ali ako na kraju ipak utvrdi nezakonitost, Agencija za privatizaciju raskidaugovor i traži novog kupca ponovo tretirajući oštećene radnike imale akcionare kao objekte, a ne kao učesnike u procesu privatizacijekoji su se jedini (zbog zaštite svojih interesa, naravno, ne iz pukog ’’legalizma’’),zalagali za poštovanje zakona i ugovora. Jasno, jer kršenjeugovora nije ni bilo pravi razlog za raskid – hiljadu puta smo videlikako kupci bliski vlasti krše ugovor bez ikakvih posledica, ali ako iznekog razloga izgube političku podršku, ugovor će se raskinuti iz istihonih razloga koji su im do juče tolerisani, a Agencija će zatim preprodatipreduzeće bez ikakve odgovornosti prema radnicima i malim akcionarimačiju je imovinu i radna mesta uništila tolerišući bezakonje.Zrenjaninski Šinvoz je vrlo karakterističan primer – u protekloj predizbornojkampanji, G17+ i LSV su otvorili aferu oko poslova izmeđuŠinvoza i Železnice Srbije, jer im je odgovarala u obračunu sa strankomministra za infrastrukturu. Međutim, ako ste pažljivo slušali Čanka dokje mahao krivičnim prijavama i Dinkićeve pretnje SBPOK-om, jasnovam je da njihovo ’’rešenje’’ za Šinvoz ne uključuje izlazak iz lažnogstečaja i obeštećenje radnika i malih akcionara, privatnih vlasnika 44%fabrike. Oni treba da su presrećni ako firma izađe iz stečaja, da ćute irade ako gazda koji ih je uveo u stečaj zaposli svakog desetog i nastavida ’’beleži rast”, i naročito da paze da se nizašta ne pitaju, ako hoće dabudu jedan od deset.233