Deindustrijalizacija i radnički otpor - Pokret za slobodu

niz krivičnih prijava protiv Milidragovića, Jovića, Beštića, ali po timprijavama nije puno urađeno, za neke sam već rekla zbog čega su odbačene.S druge strane, kao i u „Šinvozu“ i brojnim drugim fabrikamaširom Srbije, i kod nas se krivični postupci otežu u nedogled, a stečajse završava po hitnom postupku. Plan reorganizacije iza kog stoje starivlasnici je pravosnažan, mi smo morali da napustimo BEK, a postupciu kojima treba da se utvrdi kako smo otišli pod stečaj su negde u predsobljuistine.Da se vratimo sada na početak – možete li da se setite kakoste razmišljali tamo krajem ’80-tih, kada su Milošević i Šešeljzvali u rat?Ja tada, da budem iskrena, kada su oni krenuli u to, ja sam bila isada sam veliki protivnik ratova i uopšte svađa. Za mene je to jednostavnobio haos, to sve što se dešavalo. Kada je to krenulo, mi smo svisedeli pored televizora i čekali da se jednom javi da je tome kraj. Janikada nisam mogla da verujem da mi možemo da pobedimo ceo svet.Jer i ona Jugoslavija kakva je bila, bila je previše mala. Mislim da jenama kroz istoriju uvek falilo malo fleksibilnosti i pameti. I na žalostuvek nas je sve manje. Nisam verovala ni u kakva obećanja da ćemo, neznam, pobediti Ameriku. Uopšte ne želim da opravdam politiku nekuglobalnu Amerike, daleko od toga. Ali možda je trebalo malo elastičnose snaći, bez tih ratova. Koliko znam, do ’95. godine Milošević je kaobio mirotvorac svetski, ali ja to nisam videla. Nisam videla kada samgubila braću. Na mom porodičnom imanju u Bosni postoji još samomoja snajka. Zadnji brat koji je živeo tamo, poginuo je u ovom ratu.Gde god su ginuli, ginula je, na žalost, mladost. Ja smatram da je i mojbrat tada bio mlad, obzirom da je on ’53. godište. Da... mnogo mladedece, mnogo invalida, a ništa nismo sačuvali. Ništa. Za to Sarajevo jeotišlo iz moje kuće četiri života i jedan, tužno je reći, ali nije više svestanda je živ. A ja i danas imam taj osećaj, možda je nekome smešno, ali jajoš uvek ne mogu da shvatim da te granice postoje. Možda ja pripadamtoj generaciji koja je naučila na tu... Jednostavno ja mrzim ratove! Ja uHrvatskoj imam devera koji ima sina. I strašno mi je bilo da moje detesa Danilom, koji je pola Srbin pola Hrvat, da se gledaju preko nišana.To nikada nije moglo da da progres. Ja mislim da su svi ljudi isti, i jaljude delim samo na dobre i loše. Kaže se – nekom rat, nekom brat. Itačno je tako bilo. Ko je mogao da se tada nakrade, taj je danas na žalostmoćan.263