Deindustrijalizacija i radnički otpor - Pokret za slobodu

Ivan Zlatić iz Pokreta za slobodu, koji trenutno predsedava Koordinacionimodborom radničkih protesta, podsetio je da ne bi bilo prviput u Srbiji da se »brojna, široka pitanja, koja pokazuju svu dubinusituacije u kojoj se nalazimo, smandrljaju u jedan zahtev za personalnomsmenom vlasti i da se na ta pitanja zaboravi«. Rekao je da takvipredlozi već dolaze iz političkih krugova, ali da to nije nikakvo rešenje.U iskustvu borbe radnika iz Koordinacionog odbora sa finansijskim ipolitičkim centrima moći uvek se nailazilo na trag koji vodi ka samojsrži strukture vlasti koja je odgovorna za dvadesetogodišnje razaranjezemlje. Na primer, vlasnik »Trudbenika« je Dragan Kopčalić, blizakDemokratskoj stranci kao njen finansijer. Ranko Dejanović je suprugSlavice Đukić Dejanović, predsednice parlamenta. »Bez rasplitanja tesprege finansijske i političke moći, koja generiše krizu u Srbiji, teškoda se ovaj problem može rešiti.« »Trudbenik« je danas u poziciji dadržava koja je utvrdila kršenje ugovora, koja je utvrdila nezakonitosti,jednostavno neće da raskine taj ugovor, i o tome odbija da razgovara.Službenici Agencije za privatizaciju kažu da je u pitanju moćan čovek iprotiv njega jednostavno ne mogu ništa da preduzmu. »Osnovni motivzbog kojeg su radnici krenuli u borbu je činjenica da firma propada, daće ostati bez posla i bez zarade ako nešto ne preduzmu, ali se taj problemneće rešiti ako se ostane na tome«. Radnička borba, kaže Zlatić,mora da artikuliše političke zahteve, ne u stranačkom smislu, već daradnički pokret proširi svoju borbu na politički teren. U suprotnom,svešće se na pojedinačne uspehe koji će ostati trajno ugroženi.Mohora Doru iz Vršca, koji je u prethodnom broju Republike objaviotekst »O radničkoj participaciji u upravljanju privredom«, govorioje o mogućim prednostima radničkog akcionarstva ukoliko bi zakonskaregulativa u Srbiji bila prilagođena preduzećima u većinskom vlasništvuradnika, kako u pogledu upravljanja, tako i u pogledu radnih odnosa.On je rekao da je potrebno da se promeni odnos između države iposlodavaca kako bi država reagovala na očigledna kršenja zakona odstrane poslodavaca, koja ugrožavaju radnike i njihova radna mesta. Državatreba da uvidi da radnici mogu, u svojstvu poslodavaca, da budubolji i poželjniji partneri državi, da svojim preduzećima mogu uspešnoda upravljaju i ostvaruju značajne rezultate.Doru je zatim naveo glavne prednosti radničkog akcionarstva, uuslovima povoljnog zakonskog okvira kakav postoji u Evropskoj uniji,a to su, prema njemu: motivisanje zaposlenih na bolje poslovne performanse,kako u pogledu kvaliteta proizvoda, tako i u pogledu produktivnosti;ravnomernija raspodela kapitala ostvarenog u preduzetničkom33