Deindustrijalizacija i radnički otpor - Pokret za slobodu

preduzeća, koji im omogućavaju manipulativne transakcije novca odprodatih zaliha i objekata preduzeća na račun svoje matične firme,zaduživanje na račun kupljenih firmi, i pranje prljavo stečenog kapitala.Vlasnici nelegalno stečenog kapitala nisu motivisani da otvaraju novefirme i stvaraju nova radna mesta. Mehanizmi prisvajanja društveneimovine nikada se ne mogu do kraja razotkriti, te je privatizacioni proces,usled svoje nepotčinjenosti direktno-demokratskoj kontroli i odluci,sjajna prilika za one koji bi da love u mutnom.Nažalost, umesto da se srpski radnici pravovremeno suprotstavesamoj privatizaciji njihovih fabrika, njihov otpor protegao se samo, uretkim ali značajnim slučajevima, na protivljenje nepoštovanju radnihi socijalnih prava, ali i kršenju kupoprodajnih ugovora i sklopljenog socijalnogprograma na koji se novi vlasnik obavezao. Sudski postupci zaraskid privatizacionih ugovora odugovlačili su se i na više godina. Pojedinegrupe radnika, na primer u zrenjaninskoj “Jugoremediji”, iskoristilesu zakonsku mogućnost da postanu većinski akcionari fabrike, tesu uspostavili radničku upravu u okvirima privatizacije, preko skupštineakcionara. Bez obzira na ne-antiprivatizacioni karakter borbe, radnici,koji su se borili za ’’zakon i istinu’’ na njihovoj strani, ipak su biliproglašavani ’’protivnicima privatizacije, komunistima, neprijateljimademokratije’’, jer je ideolozima privatizacije i neoliberalizma užasavajućai sama pomisao na većinsko vlasništvo radnika nad fabrikom, jer unjihovom ideologijom kontaminiranom umu, svako ima pravo da budevlasnik fabrike osim samih radnika.Moglo bi se reći da su se ekonomsko-interesne grupe izborile da uSrbiji bude ozakonjena rasprodaja fabrika, što je višestruko pogubnoza sve osim za same te interesne grupe. Naime, čak i da kupljeno preduzećeposluje profitabilnije nego ranije, to samim tim ne znači povećanjeprivrednog rasta države i opšteg blagostanja, pogotovo jer subrojni ljudi završili na ulici.Posledice i mogućnosU uslovima socijalne ugroženosti, bede i gladi, zanemariće se činjenicada je sadašnji ekonomski poredak zasnovan na eksploataciji, naprivatnoj svojini kao krađi, do koje se u Srbiji došlo izbacivanjem radnikana ulicu, prodajom fabrika radi kupovine privremenog socijalnogmira i statusa quo. Ako imate ljude koji su godinama bez prihoda, lakšećete ih navesti da pristanu na celodnevno izrabljivanje a zarad profita279