Deindustrijalizacija i radnički otpor - Pokret za slobodu

Drugi o namaLeto protestaUmrežavanje radničkih borbi i novih pokreta u SrbijiProtesti, štrajkovi i blokade obeležili su ovo leto. U Srbiji naulice izlazi toliki broj radnica i radnika kao nikada ranije nakonpada Slobodana Miloševića. U Novom Pazaru je u majupredsednik lokalnog tekstilnog radničkog sindikata, posledvonedeljnog štrajka glađu, odsekao sebi prst, ne bi li konačnoskrenuo pažnju javnosti. U Kragujevcu štrajkači su sepopeli na višespratnicu i pretili da će da skoče. Skoro svakodnevnogrupe radnica i radnika blokiraju saobraćajnice negdeu zemlji.Česti samodestruktivni oblici protesta ukazuju na centralni problem.„U većini slučajeva reč je o očajnim radničkim borbama“, analiziraIvan Zlatić iz levoorijentisane inicijative „Pokret za slobodu“, kojije osnovan pre dve godine sa ciljem da koordiniše proteste radnica iradnika. „Demonstranti često nemaju na raspolaganju nikakvo drugosredstvo pritiska osim svog vlastitog tela. Tako su, na primer, radnice iradnici u Novom Pazaru tražili neisplaćene nadnice od preduzeća kojeje odavno bankrotiralo. Klasičan štrajk u takvom slučaju nije nikakvaopcija’’.„Centralni problem u Srbiji je deindustrijalizacija“, opisuje Zlatićstanje koje globalna kriza zaoštrava. Intenzivni proces privatizacije proteklihgodina doveo je do masovnog porasta nezaposlenosti jer mnogiinvestitori rasprodaju jeftino kupljena preduzeća i tako stiču profitumesto da razvijaju proizvodnju. Zbog toga je centralna briga „Pokretaza slobodu“ pomoć radnicima koji se zalažu za očuvanje svojih radnihmesta. „Samo na ovaj način možemo da sprečimo pretvaranje Srbije upotpuno zavisnu zemlju jeftine radne snage“.Mada je „Pokret za slobodu“ samo mala grupa sa otprilike trideset,većinom mladih članova, u nekoliko radničkih borbi igra važnu ulogu.U Zrenjaninu, u Pokrajini Vojvodina, pomaže radnicima fabrike lekovaJugoremedija.Firmu je 2003. kupio obskurni biznismen koji je hteo da raskomadapreduzeće. Zauzimanjem preduzeća, koje je trajalo mesecima, radnici303