Deindustrijalizacija i radnički otpor - Pokret za slobodu

nas je doveo u stečaj, on da naredi da se zbog nas radnika stavi katanac.Prosto, u meni je to izazvalo neki revolt, i odlučili smo da presečemokatanac. Ljudi su shvatili konačno da su prevareni. Izgubili puno vremenaverujući u promene, ali smo shvatili, na žalost, da od toga nemaništa i da ćemo morati sami da se borimo za sebe. Tako smo ušli u firmui odmah prvo gore otišli kod stečajnog upravnika sa zahtevom da MilidragovićŽarko odmah napusti BEK. Prosto je neshvatljivo da se takavneko ne kažnjava, već da i dalje upravlja tuđim životima, i on, i svi kojisu sa njim u sprezi, mislim na porodicu Beštić. I tek kad smo ušli u firmu,Agencija je u novembru 2007. godine raskinula ugovor, iako je tomorala da učini mnogo ranije, zbog kršenja ugovora. Međutim ne, onisu raskinuli ugovor tako što smo mi otišli sa dva autobusa za Beograd icelog dana stajali ispred Agencije, da bi nam gospođa koju je u međuvremenupostavila nova vlada, rekla da joj nije jasno zašto taj ugovornije odavno raskinut, jer je izostala čak i bankarska garancija! I reklaje da je njoj jako žao, eto sad je tu stečaj, ali ona će uraditi ono što je donje, raskinuće kupoprodajni ugovor. Ko je odgovoran za to što ugovornije raskinut dok je još mogao da se spreči stečaj? Na to pitanje nismodobili odgovor. Tražili smo preko Poverenika za informacije da nam senavedu članovi komisije koji su konstantno kupcu u privatizaciji davalinaknadne rokove da ispuni obaveze, i svojom nebrigom ustvari doveliBek do stečaja, i dali Beštiću prostor da sada postane ne 70 odsto vlasnik,već 100 odsto vlasnik. I pored žalbe povereniku, Agencija nam nikadanije dala imena članova komisije, a gospođa Sanja Mališić, koja jebila zadužena za kontrolu privatizacije BEK-a, je nazvala mene telefonomi rekla mi, pobogu, šta ja to više hoću od njih sad kad su raskinuliugovor. Ja sam joj rekla – znate šta, gospođice, meni ćete nekako i daobjasnite da ste uradili sve što ste mogli, ali ne znam kako ćete objasnitimojim kolegama, kolegama iz „Šinvoza“ i hiljadama drugih radnika uSrbiji koji su ostali bez posla zato što vi niste sprečili pljačku njihovihfabrika. Onda mi je rekla da sam licemerna, jer dok sam tražila da seraskine ugovor zvala sam je „Sanjice srce“ i „Sanjice dušo“, a sad Sanjicuhoću da strpam u zatvor. Da, kažem ja, jesam ti se tako obraćala,zato što nisam znala da treba da se svađam i da psujem da bi ostvarilasvoje pravo, ali ako sa vama ne može drugačije da se razgovara, uopštenije problem. Pošto sam baš u tom trenutku bila u „Šinvozu“, rekla samjoj da je pozdravljaju kolege iz „Šinvoza“, i podigla sam telefon, i oni susvi povikali: „Lopovi! Lopovi!“.Sud je pre mesec dana konačno raskinuo ugovore koje smo zaključilisa Beštićem, ali to je samo jedan kraj klupka o BEK-u. Podneli smo262