Deindustrijalizacija i radnički otpor - Pokret za slobodu

Dodatni tekstoviKo da manje!?Između ’’US Steela’’ i ’’Delte’’Beograd, 6. avgust 2007. godine, FONET: Potpredsednik VladeRepublike Srbije Božidar Đelić istakao je da je strateški cilj Srbije daiskoristi proces evropskih integracija i da od srpske ekonomije napravijednu od najkonkurentnijih ekonomija Evrope.Posle sedmogodišnjeg tranzicionog iskustva u Srbiji, jasno jeda nema ničeg ohrabrujućeg u ovakvim najavama predstavnika vlasti– ekonomski rast i poslovni uspesi velikih domaćih i stranih kompanijau postpetooktobarskoj Srbiji, u najboljem slučaju nemaju nikakveveze sa razvojem društva, niti sa poboljšanjem uslova života bilokoga od nas; u najgorem slučaju, izloženi smo trovanju (jer država nijeobezbedila nikakve mehanizme zaštite životne sredine pre nego što jenajprljavije tehnologije prodala «stranim investitorima»), visokim cenamakod monopolista (dok se Komisija za zaštitu konkurencije bavibistrenjem propisa), korupciji kao jedinom načinu na koji su pomenutimogli da ostvare svoje nedodirljive pozicije. Konkretnije, grafikoni uerekciji koje nam prezentuje preostali talog nekadašnje demokratskeopozicije (a koje za njih, i za milionske success fees izdvojene iz državnekase, crtaju najviđeniji stručnjaci u zemlji, sve suv Slobin nestranačkiekspert, a danas privatni oditori, medijski i drugi magnati...), i kojimaaplaudiraju razna «javna mnenja» («nezavisni» mediji, «neprofitni»sektor...), upravno su srazmerni impotenciji javnosti da formuliše golugolcatu istinu o srpskoj «tranziciji ka demokratiji» – vlast laže, krade,'apsi i pleni ko za najgrđeg komunizma, opozicije nema kao da komunizamnikada nije ni odlazio, a cvet građanstva pruža ekspertsku obradu,stenje panegirike i snalazi se na razne druge načine koji više izmičupopisu, osim ako baš nemate naročite sklonosti ka morbidnom.Prosto rečeno, budućnost može biti samo gora.ČekićNakon što je opusteo Jangstaun i krenuo trbuhom za jeftinijom radnomsnagom, ’’US Steel’’ je posle železare u Košicama (Slovačka) kupiosmederevski ’’Sartid’’ sa pet zavisnih preduzeća, za ukupno 21,3 milio-266