Deindustrijalizacija i radnički otpor - Pokret za slobodu

Posebno važan rezultat protesta 18. februara bilo je obećanje predsednikaGranskog sindikata građevine Nezavisnost Ranka Drljevićada će i grana i sindikalna centrala ubuduće podržati proteste radnika»Trudbenika«.Kao što smo već više puta naznačili, pomenuti protest traje, evo, sbožjom pomoću već pola godine. Njegov, dakle, posebno važan rezultatje to što su uporni demonstranti, pored ciničnih medija, korumpiranevlasti, buljuka znanih i neznanih neprijatelja, sada napokon privuklii pažnju svoje sindikalne centrale. Ima li tu mesta ironiji, realno li jeočekivati od visokih funkcionera sindikata da se cimaju baš oko svakogštrajka u kojem učestvuju njihovi članovi, ili štrajk ipak po nečemumora biti izuzetan da bi mu se u moru drugih posvetila naročita pažnja,te, ako je ovo drugo, šta treba preduzeti pa da se darvinizam medijskogcirkusa koliko-toliko ukloni iz sindikalne prakse i ustupi mestohorizontalnoj solidarnosti? Da li sve to ima neke veze i s apanažama uvladinom Socio-ekonomskom savetu? Na proleće idu izbori u oba velikasindikata, pa će možda bar neka od ovih pitanja početi da dobijajuadekvatne odgovore. Nažalost, i anarhosindikalisti, ili bar oni koji setakvima nazivaju, kanda biju na svim frontovima, sem na konkretniminicijativama za radničko organizovanje na nešto demokratičnijim i solidarnijimosnovama.Pitaju se, ipak, i radniciU neizmerno otužnoj titoističkoj kampanji po fabričkim pejzažima,da sve šišti i brekće, posetio je Mlađan Dinkić 16. februara Kragujevac iobjavio da će račansku »Zastavu elektro« preuzeti južnokorejska kompanija»Yura«. Do juna, veli, hiljadu novih radnih mesta. Za račanskeradnike, pretežno radnice koje lane svojim protestima sačuvaše preduzećeod sigurne propasti i dovedoše ga do druge šanse za sigurnijubudućnost, ova vest je bila iznenađenje koliko i za vas i za mene.Da je onomad bilo po Dejanovićevom, il’ po Dinkićevom, u »Zastavielektro« danas bi rastao korov. Međutim, otkako je Slavičin mužjesenas »vratio firmu državi«, sindikat je na sve načine pokušavao dase uključi u pregovore s potencijalnim novim kupcima, ali im Ministarstvonije dozvolilo da imaju makar korektnu informaciju o daljojsudbini fabrike. Da ne bude zabune, ne govorim ja ovde o čašćavanju iordenju, već o »koncepciji« privatizacije u kojoj se mi ne pitamo ni zašta, a Dinkić za sve. Čak i ako zanemarimo činjenicu da se fantastičniprivredni rast dalekoistočnih zmajeva uglavnom temelji na bespošted-153