Deindustrijalizacija i radnički otpor - Pokret za slobodu

smo čitali iz novina koje smo dobijali jednom u petnaest dana i pisamarodbine.Kada ste počeli da radite u Veterinarskom zavodu?Sredinom juna 1997. godine prešao sam iz kompanije Ratko Mitroviću Veterinarski zavod na mesto komercijalnog direktora. Taj posaosam radio godinu dana, dok nije došlo do puča u kom je smenjen generalnidirektor i počišćena cela rukovodeća garnitura, a ja sam premeštenda radim neki besmisleni posao u finansijskoj službi. Ja nisamčovek koji se lako predaje, tako da sam tada ostao u Zavodu čekajućiono što je moralo da se desi, a to je privatizacija.Dolazi do pada Miloševića, u kom su presudnu ulogu odigraliradnici kolubarskih rudnika. Političke promene zatimdaju impuls za promene u privredi, pa naporedo sa DOSovimkriznim štabovima, u velikom broju preduzeća radnicisamoinicijativno smenjuju korumpiranu upravu i pokušavajuda krenu putem oporavka. Da li je u Veterinarskom zavodudošlo do ovakvih previranja?U Veterinarskom zavodu nije bilo nikakvih promena, a nije ih nimoglo biti. Rukovodstvo firme je čvrsto držalo stvari u svojim rukamauz pomoć Samostalnog sindikata, koji je tada bio jedina sindikalna organizacijau firmi. Radi se dakle o onom starom paradržavnom sindikatuu koji su ljudi automatski učlanjavani kad zasnuju radni odnos.Mehanizam je funkcionisao savršeno – generalni direktor je radio štaje hteo, pokrivao ga je predsednik sindikata, za koga se inače pričalo daje jedne noći izgubio cipele bežeći preko ograde od službe obezbeđenja,a pričalo se i da je bio povezivan sa nestankom nekih mašina za šivenjevreća i njihovom prodajom konkurentskoj fabrici stočne hrane iz okolineBeograda. Ovome je zbog podrške generalnom direktoru za uzvratzapošljeno nekoliko članova porodice u firmi. Zbog ovakvog odnosasnaga u Veterinarskom zavodu nije organizovan nikakav krizni štab, alije zato rukovodstvo zajedno sa sindikatom organizovalo zborove protivformiranja kriznih štabova, na kojima su ljudi ubeđivani da nemapotreba za promenama, da je sve lepo i idilično. I bilo je lepo i idilično,ali samo za neke. Zbog straha od gubljenja pozicija tadašnji generalnidirektor je odbio zahteve da firma iskoristi šestomesečni prelazni periodi uđe u privatizaciju po starom zakonu o vlasničkoj transformaciji iz1997. godine, po kome su radnici imali prioritet u otkupu akcija firmi.Mada, događaji koji su usledili jasno ukazuju da su postojali i drugi241