Deindustrijalizacija i radnički otpor - Pokret za slobodu

ključili i štrajkači Ravanice, Srboleka, Prosvete, Vršačkih vinograda idrugih preduzeća.Koordinacioni odbor je efektivno funkcionisao narednih godinudana. Njegovo glasilo je bilten Pokret, koji izdaje i uređuje Pokret zaslobodu. Pojedina preduzeća uključena u rad Koordinacionog odborapostigla su određene uspehe: raskid ugovora o privatizaciji u Zastavielektro i Prosveti, hapšenje Jovice Stefanovića-Ninija zbog zloupotrebeu Srboleku, isplata otpremnina radnicima Trudbenik gradnje...Ipak, tek po neki od njih su trajno zaštitili svoja preduzeća i radnamesta. Radnici Zastave elektro su mesecima zahtevali od Agencije zaprivatizaciju i ministra Dinkića da raskinu ugovor o prodaji preduzećasa mužem predsednice srpskog parlamenta Slavice Đukić-Dejanović,koji ih je nesavesnim poslovanjem doveo na ivicu stečaja. Nakon što suprotesti urodili plodom, radnici su pokušali da sa državom podele odgovornostza ponovno pokretanje proizvodnje, ali Dinkić tu odgovornostnije želeo, već je preduzeće na brzinu preprodao južnokorejskojkorporaciji Jura. Ipak, koliko god se ministar upinjao da oživljavanjefabrike i zapošljavanje 1.200 novih radnika iskoristi u svojoj predizbornojkampanji, šansu za Raču je stvorio štrajk i protest radnika Zastaveelektro. Tekstovi objavljeni u ovoj knjizi deo su našeg nastojanja da seova istina ne zaboravi.Kao i iskustvo Ravnopravnosti, i rad Koordinacionogodbora je pokazao dve vrlo važne stvari.Prvo, da su politički i ekonomski monopoli u Srbiji ranjiviji negošto to na prvi pogled deluje. Naime, sama činjenica da su radnički kolektiviušli u horizontalnu saradnju, mimo kontrolisanih sindikalnihstruktura, naterala je vlasti na popuštanje.Drugo, da je prerastanje neformalne horizontalne koordinacije utrajniju solidarnu mrežu sa artikulisanim političkim zahtevima jošuvek teško dostižan organizacioni stepenik za radnike u Srbiji.Pred vama su, dakle, dokumenta koja podsećaju na inicijative sakojima smo četiri godine tesno sarađivali, a koje su uspele da zatresunajopasniji od svih monopola u Srbiji – monopol na organizovanje.Kakvi su trajni dometi ovih inicijativa, i da li će ih uopšte biti, u ovomtrenutku je teško reći. Jedini zaključak na koji ćemo se mi usuditi je dase vredi boriti. Ne samo uvek i svuda, nego i sada i ovde.U Beogradu, 11. marta 2011. godinePriređivači5