Deindustrijalizacija i radnički otpor - Pokret za slobodu

odana Gajića iz Trske kod Rače kragujevačke, nije prošao test za doba»Jure«.Dok su nasilje mahnitih navijača i desničara ili, recimo, mučenježivotinja, u javnosti problematizovani manje-više onoliko koliko bezsumnje zaslužuju da budu, s druge strane se ubistvom uglavnom nesmatra smrt radnika »Šinvoza« Radislava Stojanova na protestu uDomu sindikata januara 2008. godine, niti se kao nasilje osuđuje to štovlast ignoriše činjenicu da je više od sto radnika »Trudbenik gradnje«provelo zimu na ulici tražeći da se poštuju zakon i ugovor. Najgore,ekspertskim mišljenjem, a ne govorom mržnje smatra se izjava ekonomisteZorana Popova da su aktuelni problemi u »Zastavi elektro«prouzrokovani time što »su naši radnici uvođenjem samoupravljanjanaviknuti da mogu lepo da žive, a da malo rade. Tada su nastale čuvenesocijalističke floskule Ne može mene gazda toliko malo da plati,koliko ja malo mogu da radim ili Radio ne radio, svira mi radio (...)Srbi beže od posla ako radno mesto ne podrazumeva slobodan vikend,fiksno radno vreme, sindikat, regres i druge povlastice« (Press od 15.aprila, tekst »Iz firme pobegli svi radnici!« V. Nedeljkovića, psihotičnognadnaslova »Press istražuje da li se Srbi plaše posla?«). Duhovna pustinjau ideologiji i praksi ultranacionalista ne samo da je uporediva saprovincijalizmom naših neoliberalnih jezuita, koji zaposlenje shvatajukao istorijsku kaznu za život u socijalizmu (pa s tim u skladu osnovnaradnička prava zakonom zaštićena u razvijenim demokratijama nazivaju»povlasticama«), već prosto bode oči da se radi o dve strane istognovčića. Da li će taj novčić ostati srpska valuta, što u ovom trenutku apsolutnojeste, ili ćemo skovati novi, i šta ćemo za njega moći da kupimo,pitanja su za nas koji u mržnju ne verujemo.Na jednom od sastanaka koje Republika nakon izlaska svakog brojaodržava s predstavnicima radničkih i akcionarskih grupa okupljenihoko Koordinacionog odbora radničkih protesta i pokreta Ravnopravnost(odnosno zrenjaninskog odbora Ljajićeve SDP), Zdravko Deurićje živo govorio o pojedinim aspektima borbe radnika i akcionara »Jugoremedije«koji su, ako dozvolite, nešto manje načelni od onih kojeRepublika u svojim tekstovima nastoji da afirmiše. Prenoseći svojaiskustva radnicima koji se danas bore na ulici, Deurić je zaključio dauspeh ne zavisi samo od doslednosti načelima, već i od toga koliko smodorasli aktuelnom društvenom i političkom kontekstu, ovakvom kakavje, i koliko smo voljni da u njegovim okvirima svakodnevno tražimorešenja koja će doprineti ostvarenju naših načela.174