Deindustrijalizacija i radnički otpor - Pokret za slobodu

možda najslikovitije govori prilog o aleksinačkoj »Betonjerci« koji jeu centralnoj informativnoj emisiji državne televizije, onoj što ide prenajgledanije TV serije, emitovan 20. januara. Naime, iako i sami blagonaklonoističu da su radnici s uspehom obnovili proizvodnju nakonraskida ugovora o privatizaciji, novinari javnog servisa se sa zebnjompitaju kakvi su izgledi preduzeća za »novu privatizaciju«. A zašto ponovotražiti đavola u neizvesnoj kupoprodajnoj avanturi, kad su se utrouglu između države (znam, ali to sad nije tema), radnika (kad većnismo bolji) i malih akcionara (šta je smešno?), tu pred našim očima,nekim čudom, možda i greškom, izuzetkom, svejedno je, ali definitivnostvorili opipljivi potencijali za normalizaciju i put ka oporavku? To sepitanje, jednostavno, ne postavlja.PopustljivoNaravno, situacija se eksponencijalno komplikuje tamo gde ni kodsamih radnika nema jasne ideje u kom pravcu treba krenuti, što je slučaju velikom broju aktuelnih štrajkova i protesta. Potpuno svestan dasam jednom nogom u fašizmu dok zameram manjak preduzetničke inicijativeljudima koji godinama ne primaju plate, duha iscrpljenog odnatezanja sa bahatim gazdama i ciničnom birokratijom, ipak, ko će akone oni? Novi gazda? Ona ista birokratija?Radnici Društvenog preduzeća »Ravanica« iz Ćuprije letos su ušli uštrajk isprovocirani odlukom Agencije za privatizaciju da im nametnenovu upravu i na brzinu ih proda. Suštinski, radilo se o otporu iracionalnojodluci ministra Dinkića da, zbog svojih rokova u privatizaciji(koje predviđa zakon jedne republike, a ne božja zapovest, niti sudistorije), preko kolena likvidira preostali društveni kapital u Srbiji, bezobzira na činjenicu da li konkretna preduzeća uopšte ispunjavaju usloveza likvidaciju ili možda posluju s takvim uspehom kakav bi svakogpametnog i moralnog zakonodavca naterao da preispita stav koji je zauzeopre više godina, u bitno drugačijim okolnostima (još je Buš biona vlasti). Po uspešnom okončanju protesta »Ravanica« je uspela dase u potpunosti oporavi od višemesečne obustave rada i da u 2010. godinuuđe sa pozitivnim poslovanjem. Danas, Dragana Mitrović i njenekolege nastoje da podrže druge proteste radnika i malih akcionara uĆupriji, poput onih iz Grafičkog preduzeća »Mladost«, čija su preduzećauništena u privatizaciji i koji zahtevaju da Agencija za privatizacijusada preuzme odgovornost za pokretanje proizvodnje.185