Deindustrijalizacija i radnički otpor - Pokret za slobodu

se okolnosti u međuvremenu nešto humanizovale, zakonitost na kojojpočiva akcionarstvo manje-više je nepromenjena. Slično zapletu prošlogodišnjegfilmskog hita »Kutija« Ričarda Kelija, da bi penzioner naFloridi podigao svoju s mukom zarađenu dividendu potrebno je da nadrugom kraju planete neko umre od neuhranjenosti, nikakve zaštite naradu, trovanja životne sredine, tuge. A to što je ovdašnje akcionarstvokanda poniklo iz jugoslovenskog socijalizma slaba je brana od pohlepei otuđenja. Ako ne verujete, iskoristite sada viznu liberalizaciju pa skoknitena sever bivše domovine da vidite u kakvim samačkim hotelima,bez elementarne slobode kretanja, žive emigrantski radnici iz Bosne,Srbije, sa Kosova, dok rmbaju po slovenačkim gradilištima da zaradetuđe dividende. Imajući pri tom u vidu da naše političke i poslovne vlastimogu da kolonizuju još jedino po Srbiji, onda se ovde akcionarskestrasti mogu utoliti isključivo prodajom biranim monopolistima, painvesticijom u nekretninu, makar jednosobnu, moju malu, s mukomzarađenu koloniju za eksploataciju izbeglica, studenata iz provincije,kulova svih boja i rasa.Eto zašto je »Jugoremedija« svih ovih godina predstavljala nasušnualternativu, jer je akcionarstvo punila nekim sasvim drugim sadržajima:solidarnom borbom za pravo na život i pravo na rad, borbomprotiv korupcije, za razvoj i autonomiju lokalne zajednice, podrškomdrugim radničkim kolektivima da istraju u svojoj borbi. I to u okruženjukoje ni izbliza ne deli njihove vrednosti.Iako formalno svoji na svome već skoro tri godine, mali akcionari»Jugoremedije«, njih više od četiri hiljade, svega dva puta su bili uprilici da autonomno odlučuju o sudbini svoje fabrike: 1. marta 2007.godine, kad su smenili Ninijevu upravu i postavili svoju, i decembra2007. godine, kad su doneli odluku o investicionom ulaganju u usklađivanjeproizvodnje s evropskim GMP standardima. Sve ostalo su bilipotezi iznuđeni ćudima i silom političkih i poslovnih monopola, pa netreba da čudi što radnici »Jugoremedije« posle svega strahuju šta ihčeka ako se ne priključe prodaji državnog paketa od 42% akcija, koja seplanira za proleće. Ipak, morali bi imati na umu da se hiljade akcionarai radnika u Srbiji danas bore za ono što je u »Jugoremediji« izborenomarta 2007. godine, i da su radnici akcionari »Srboleka« novembra2005. godine iz jednog sličnog straha prodali svoje akcije NinijuStefanoviću. Nekolicina, poput Zorana Gočevića i Miše Savića, znajućikako je »Jugoremedija« prošla sa Stefanovićem, tada su odbili da saučestvujuu sopstvenoj propasti. Danas su ti ljudi, zajedno sa grupom188