Deindustrijalizacija i radnički otpor - Pokret za slobodu

s njim nagodili oko cene akcija, dok su prodavci sedeli tamo negde nanekoj berzi i čekali da vide šta im je premijer isposlovao.Kako se slegala prašina oko spektakularnih preuzimanja, kroz kojasu se polako izdvojili lideri novog srpskog poretka (Mišković, Beko, pananiže), na pozornici su ostali još samo oni vlasnici čije akcije moćnicimane znače ništa, jer i bez njih imaju potpunu kontrolu. S drugestrane, samovoljom velikih vlasnika udeo malih akcionara je potpunozarobljen - zakon im garantuje tek par stolica u skupštini preduzeća,odnosno pravo da bar jednom godišnje saslušaju izveštaj revizora (angažovanogodlukom većinskog vlasnika, onog koji kontroliše upravučiji je rad predmet revizije), sa zaključkom da je uprava radila savršeno,tako da ni ove godine neće biti raspodele dobiti. Pravi izveštaj će sepodneti gazdi, iza zatvorenih vrata, a ostali suvlasnici, ako nešto sumnjaju,mogu slobodno angažovati svog revizora, nakon što je uprava odnjihovih para već unajmila desetoricu da zatru trag profitu. Ukratko,sedam godina nakon demokratskih promena, u završnoj fazi privatizacijedruštvene svojine, i dalje nemamo odgovor na pitanje koja su pravaa koje obaveze vlasnika akcija u Srbiji, jer umesto najmanjeg zajedničkogimenitelja - jednog vlasnika jedne akcije, temeljna institucija našegtržišta hartija od vrednosti je vlasnik 50% + 1 akcije - onaj koji svojaprava i obaveze već kroji sam prema svom interesu. Zašto mu ondadržava nije prodala celo preduzeće nego je nešto što vredi 100 dinarakupio za 70? Ovakvih i glupljih pitanja s razlogom je puno, međutim,jedno je sigurno: hiljade akcija malih akcionara emitovanih po Zakonuo privatizaciji najveća su flota papirnih aviončića u ovom delu sveta.Upornost bez pobedeUnija radnika i akcionara Srbije (URA) tokom 2004/05. godineokupljala je male akcionare dvadesetak preduzeća iz cele Srbije oko solidarneborbe za ostvarenje vlasničkih prava. Neke priče su se završileuspešnim preuzimanjem ("Soko Štark"), neke "preuzimanjem" ("Cmarket"),neke raskidom ugovora o prodaji 70% kapitala i opomenombudućem gazdi da će, ako bude kršio zakon, protiv sebe imati dobroorganizovane radnike i suvlasnike ("Venčac"), neke trijumfom bezakonjai propadanjem ("Keramika"), neke visokim otpremninama ("Beogradfilm").Jedino je "Jugoremedija" istrajala na ideološki nepodobnomcilju - da radnici akcionari koji su u mogućnosti da kupe većinskipaket preuzmu upravu nad fabrikom i uspostave sistem odlučivanjakoji počiva na ravnopravnosti.275