Deindustrijalizacija i radnički otpor - Pokret za slobodu

Zrenjaninski radnici okupljeni oko pokreta Ravnopravnost (»Jugoremedija«,»Šinvoz«, BEK), a odnedavno i oko lokalnog odbora SDP-a,takođe se trude da pruže solidarnu podršku drugim protestima u gradu.Radnici skrobare »Ipok« stupili su u štrajk 15. januara. Zahtevi suvezani za isplate zaostalih zarada i doprinosa.Da ne gubimo vreme i energiju na zapetljancije koje su zbog toga ismišljene (koga baš zanima, eno mu APR i Centralnog registra HoV),ukratko kontrolu nad »Ipokom« imaju ljudi koji se u žurnalističkomžargonu nazivaju duvanskom mafijom – Anton Stanaj, ili ko se većnalazi iza crnogorskog »Rokšpeda«. Nebitno, nije se ni moglo očekivatida će u podeli plena u privatizaciji jedna tako profitabilna firmapripasti nekom lokalnom pilićaru. Nebitno je (a tek što je dosadno!) idetaljisati kako su Stanaj, njegov izvršilac Zoran Ćopić i ostalo društvouopšte došli u posed zrenjaninske skrobare (dužničko ropstvo, pa stečaj,pa program reorganizacije... rekoh vam da je dosadno!). Bitne susamo dve stvari. Prvo, šta će sada uraditi radnici kako bi sprečili daljudegradaciju svojih prava, a verovatno i propast fabrike pod kontrolomduvanske mafije.Drugo, veoma je bitno (a tek što je neprijatno!) podsetiti se kakosmo uopšte došli dovde.Da ne bude nesporazuma, ovim što ću sada reći ne želim da proričemishod štrajkova u »Mladosti«, »Ipoku« ili nekom trećem preduzećuslične istorije. Naprotiv, upravo zbog ishoda današnje borbe važnoje da sagledamo gde smo onomad pogrešili. Istina oslobađa, zar ne?OK, dakle, »Mladost«, »Ipok« i, na primer, čačanska »Fabrika reznogalata« (preduzeće u kojem su moji roditelji proveli skoro čitav radnivek, osim poslednjih nekoliko godina, njih su proveli kao tehnološkivišak), ušli su u tranziciju ka kapitalizmu kao akcionarska društva u većinskomvlasništvu radnika, penzionera i ostalih malih akcionara. Zaštosu većinski akcionari »Mladosti« pristali da falš dokapitalizacijomizgube kontrolu nad preduzećem , kako su vlasnici »Ipoka« dozvolili daim firma ode pod stečaj, pitanja su o kojima bi sami trebalo da razmislesad kad se sukobljavaju sa posledicama nekadašnjih zabluda. Ne treba,naravno, očajavati nad propuštenim prilikama, ali ni gurati pod tepihočiglednu činjenicu da se radnici »Ravanice«, »Trudbenik gradnje«,»Zastave elektro« i »Vršačkih vinograda« danas bore za prava koja suradnici »Mladosti«, »Ipoka« i »FRA« prethodnih godina manje ili višeolako ispustili.Vraćamo se na prvo.186