Deindustrijalizacija i radnički otpor - Pokret za slobodu

organizovali ''tribinu na kojoj bi se govorilo o mogućnostima i pravcimasolidarne radničke borbe na rešavanju katastrofalnih problema izazvanihbezakonjem u privatizaciji u Srbiji'', kako je pisalo u saopštenjuštrajkačkog odbora.Orbović je na sastanku u ''Zastavi elektro'' članovima Štrajkačkogodbora tvrdio da je Agencija za privatizaciju u pravu kad kaže da suistekli rokovi za kontrolu izvršenja ugovora. Rekao sam mu da to nijetačno i naveo primer ''Šinvoza''. On se složio, ali je dodao da je to zatošto je Dinkić takav čovek koji zna kad treba da preseče, i da je pod pritiskomprotesta radnika ''Šinvoza'' raskinuo privatizaciju. Odgovoriosam mu da ćemo mi opet stvoriti jednako snažan pritisak, ''Neka Dinkićopet 'preseče'. Mi idemo na raskid privatizacije, zato ćemo i protestovatiispred Agencije za privatizaciju, u suprotnom, ako je Agencijau pravu, kao što tvrdite, a mi znamo da nije, što se onda bunimo?!''.Nije bilo potrebe da se s njim ubeđujem oko toga, jer oni koji je trebaloda donesu odluku o tome, članovi Štrajkačkog odbora, slagali su se samnom – da je prava adresa protesta Agencija za privatizaciju, i da jedinoima smisla tražiti raskid privatizacije.Međutim, u petak 7. avgusta dobijamo informaciju od ljudi iz beogradskogSamostalnog sindikata da nisu prijavili protest ispred Agencijeza privatizaciju dajući obrazloženje koje je delovalo neubedljivo,pa smo Ivan i ja prijavu poslali i prijateljima iz zrenjaninske ''Ravnopravnosti''za slučaj da ljudi iz beogradskog Samostalnog i sutradan neprijave protest. S obzirom da se to i desilo, Zrenjaninci su faksom prijaviliprotest. U ponedeljak, 10. avgusta, došao sam u Beograd i prijavioprotest za sredu, četvrtak i petak, ukoliko radnici odluče da nastaveprotest. Time je sve bitno bilo pripremljeno. Ivan je sastavio dopiseAgenciji za privatizaciju i predsedniku Srbije, koje im je trebalo dostavitiu utorak ujutro.U utorak, 11. avgusta, na dan protesta, nalazim se sa Ivanom i drugovimaiz Novog Sada ispred Agencije za privatizaciju oko 10.30 i odmahprimećujemo policajce u civilu kako motorolama izveštavaju otome šta se događa. Račani i Zrenjaninci nam javljaju da su parkiraliautobuse ispred Skupštine, pa im polazimo u susret. Račani su došliu tri autobusa, uz pratnju jednog autobusa u kojem su bili račanskipolicajci, a Zrenjaninci u jednom autobusu. Nišlije nisu došle jer sumorali da čuvaju sopstvenu fabriku. Zajednička kolona se upućuje kaAgenciji za privatizaciju. Ubrzo se pojavljuju i radnici ''Ikarbusa'', pa jeto prilika kada Ivan i ja međusobno upoznajemo predstavnike štrajkačkihodbora. Zatim sledi sve ono što je poznato – kordon policije ispred118