Deindustrijalizacija i radnički otpor - Pokret za slobodu

Na skupu koji su 16. januara u zrenjaninskom Kulturnom centruorganizovali Republika i Koordinacioni odbor radničkih protesta,predsednik Udruženja malih akcionara »Vršačkih vinograda« MohoraDoru je govorio o evropskim i američkim iskustvima radničke participacijeu vlasništvu i upravljanju preduzećima, posebno pri tom naglasivšida od svih članica Evropske unije baš Slovenija, zemlja sa kojomdelimo iskustvo radničkog samoupravljanja, ima najveći procenatučešća zaposlenih u vlasništvu privrednih subjekata, što je nesumnjivoposledica privatizacije društvene imovine po modelu koji je stimulisaoradničko akcionarstvo, nastojeći da samoupravni socijalizam reformišeka narodnom kapitalizmu. Zvuči kao šansa i za nas. S neznatnimzakašnjenjem, doduše, ali na to smo bar navikli.Međutim, nakon Doruovog izlaganja, direktor »Jugoremedije« i nekadašnjilider borbe radnika i malih akcionara ovog preduzeća ZdravkoDeurić ukazao je sa puno rezignacije na prepreke sa kojima se radničkoakcionarstvo sudarilo u krugu njegovih nekadašnjih saboraca. Iako bise moglo očekivati da su trogodišnja solidarna borba protiv pljačke, azatim i trogodišnji napor da se fabrika uskladi s evropskim standardima,učvrstili poverenje i razjasnili zajedničke interese, ispostavilo se dapretežni deo malih akcionara »Jugoremedije« danas priželjkuje prodajufabrike. Što se tiče spoljnih akcionara, ljudi koji ne primaju platu u»Jugoremediji«, njihov interes za prodaju je jasan. U situaciji kad stotinehiljada ljudi u Srbiji jedva sastavljaju kraj s krajem, radnici mogusamo da im budu zahvalni što su marta 2007. godine zajedničkim snagamasmenili upravu Ninija Stefanovića i što su se do sada uzdržavaliod prodaje akcija dok se ne završi rekonstrukcija proizvodnih pogona,koja za radnike znači sigurnu budućnost.Ali, otkud to da se i radnicima akcionarima »Jugoremedije« žuri daprodaju svoje akcije?Novi krugFenomen akcionarstva, odnosno udruživanja sitnih investitora radikrupnih privrednih poduhvata, od samih svojih početaka tesno je skopčans nekim od najmračnijih poglavlja svetske istorije. Prva akcionarskadruštva (»Istočnoindijska kompanija« i »Kompanija Virdžinija«u Engleskoj, »Holandska istočnoindijska kompanija«), osnovana prečetiri veka kako bi iskoristila poslovne mogućnosti kolonijalne ekspanzije,kasnije će postati kolevka verovatno najbrutalnije eksploatacijeu istoriji čovečanstva, aparthejda i prvih slučajeva genocida. Iako su187