Deindustrijalizacija i radnički otpor - Pokret za slobodu

iznismenu Jovici Stefanoviću-Niniju. Međutim, umesto da investirau rekonstrukciju fabrike, kao što je bilo ugovoreno, Stefanović je kaoinvesticiju prikazao nabavku sirovine. Država se saglasila sa ovakvimnačinom ulaganja, ali mali akcionari nisu, pa je Stefanović falsifikovaoodluku skupštine akcionara i izvršio dokapitalizaciju na osnovu koje se2003. godine upisao kao većinski vlasnik.Radnici „Jugoremedije“ su krajem godine pokrenuli štrajk koji jeubrzo prerastao u protest malih akcionara protiv korupcije u privatizacijii otimanja privatne svojine. Bez odluke suda o tome ko je većinskivlasnik, avgusta 2004. godine policija i Stefanovićevo privatno obezbeđenjesu silom izbacili radnike-akcionare iz fabrike, da bi im nakontoga Stefanović dao otkaze. Tokom naredne dve ipo godine, grupa od150 radnika-akcionara „Jugoremedije“ zadivila je domaću i svetskujavnost svojom upornošću da dokažu pljačku i povrate otetu imovinu.Šireći polako krug javne podrške oko svojih zahteva, na kraju su uspelida pred sudom dokažu da je samovoljni suvlasnik „Jugoremedije“, uzpodršku korumpiranih državnih agencija, oteo imovinu malih akcionara,tako da je na skupštini „Jugoremedije“ 1. marta 2007. godine izabrananova uprava, koju kontrolišu mali akcionari.Četiri ipo godine samovlašća Jovice Stefanovića dovelo je „Jugoremediju“na ivicu stečaja, a kako planirana investicija u modernizacijunije izvršena, radnici-akcionari su se suočili sa rokom od svega dve godineda sprovedu 30 miliona evra vredno ulaganje u usklađivanje saGMP standardima. Bez ove investicije, fabrika nakon avgusta 2009.godine više ne bi smela da proizvodi lekove. Za prvih nekoliko meseci,nova uprava je uspela da otkloni opasnost od stečaja i vrati „Jugoremediju“u red najuspešnijih privrednih subjekata u Srbiji. Usledila jeborba za budućnost, za rekonstrukciju pogona i sigurnost radnih mestau novom, evropskom okruženju. Poučeni lošim iskustvima iz prošlosti,radnici-akcionari doneli su odluku da se ovog puta ne prepuštajućudljivim interesima krupnog kapitala, već da projekat od kog zavisinjihova budućnost realizuju iz sopstvenih izvora. Zaposleni su pristalina smanjenje ličnog dohotka, akcionari su prihvatili da im se u periodudok traje rekonstrukcija ne isplaćuju dividende, već da se svaki zarađenidinar opredeli za investiranje u modernizaciju. Nove proizvodnehale „Jugoremedije“ svečano su otvorene 2. oktobra 2009. godine, napraznik „Jugoremedije“, dan kad je fabrika osnovana početkom sedamdesetihgodina prošlog veka.Radnici-akcionari „Jugoremedije“ pokazali su da solidarnost malihvlasnika može biti efikasna ne samo u borbi protiv korupcije i bezako-7