Deindustrijalizacija i radnički otpor - Pokret za slobodu

- korporativno odgovorni zagađivači štite životnu sredinu od komunistai Srba, koji pišaju po haustorima;- samoupravljanje je izazvalo ratove, sankcije i bezakonje, zato danassvim raspoloživim sredstvima treba suzbiti radničko akcionarstvo;- radnici su glasali za rat i ratne zločine, pa ih sada treba kaznitiotpuštanjem i ukidanjem sindikalnih prava;- u novim preduzećima treba sprečiti osnivanje sindikata i osmočasovnoradno vreme, da se zlo više nikad ne ponovi;- ako si obespravljeni radnik, Kosovo ti mora biti na srcu.U Srbiji koja ipak funkcioniše i mimo režimskih i komercijalnih medija,kakva-takva politizacija radnika počev od 2000. godine je moždajedina šansa da nezaustavljiva tranzicija ka kapitalizmu dobije ikakavdemokratski elemenat. Na žalost, izgleda da današnjim vlastima političkaartikulacija radnika smeta makar koliko i nekada Miloševiću –činjenica da je diktatura faktički okončana političkim štrajkom rudara’’Kolubare’’, u javnosti se pominje samo kad ne može da se prećuti, dokje fenomen ”kriznih štabova” u društvenim preduzećima i privatnimfirmama u većinskom vlasništvu radnika-akcionara iniciran oktobarskimpromenama, ostao nerasvetljen kao ni jedan drugi u novijoj srpskojistoriji, a talas štrajkova započet 2003. godine, kojima se zahtevazakonitost u privatizaciji, i dan danas se pretežno konotira kao antidemokratski,radikalski, neokomunistički, pokosovski…Problem, naravno, dodatno komplikuje potpuno izjednačavanjeSFRJ sa Miloševićevom Srbijom, koju nismo ni dotakli jer i ne zaslužujepismen komentar. Samo ću konstatovati da, naporedo sa brojnimstranputicama, i najdemokratskije inicijative u današnjoj Srbiji ipakpotiču iz poslednjeg vremena koje pamtimo po pristojnom životu, akoveć ne po političkim slobodama – iz srca počivšeg samoupravljanja.Zrenjaninska alternavaRadnici-akcionari zrenjaninskih fabrika Jugoremedija, Šinvoz iBEK okupili su se oko borbe za ostvarenje makar onoliko prava da sepitaju za privatizaciju svojih preduzeća koliko im to garantuju srpskizakoni i privatizacioni ugovori. Od veze između radničkog akcionarstvai nekadašnje institucije samoupravljanja, ne treba tek tako bežati samozato što je u pežorativnom ključu ’’razotkrivaju’’ kojekakvi provincijskineoliberali. Radnici Jugoremedije, naime, nisu poverovali da su vlasnicisvoje fabrike samo zato što im je neka vlast u nekom istorijskomtrenutku podelila neke hartije od vrednosti i rekla: ’’Vi ste od danas232