Предавања 2011 - Универзитет „Св. Кирил и Методиј“
Предавања 2011 - Универзитет „Св. Кирил и Методиј“
Предавања 2011 - Универзитет „Св. Кирил и Методиј“
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
_________________________________________________________ 147<br />
partiski pluralizam. Site ovie reformski barawa koi ja dopiraa<br />
nedopirlivosta na monopolot na SK, bea ozna~eni, no i<br />
etiketirani kako „liberalizam“. Najsilni demokratski dvi`ewa<br />
ima{e vo Slovenija, vo Hrvatska i vo Srbija, a do izraz dojdoa i<br />
vo Makedonija 7 .<br />
По бурн<strong>и</strong>те демонстрац<strong>и</strong><strong>и</strong> на Косово, косовск<strong>и</strong>те Албанц<strong>и</strong><br />
започнаа пол<strong>и</strong>т<strong>и</strong>чк<strong>и</strong> акт<strong>и</strong>вност<strong>и</strong> околу доб<strong>и</strong>вање на поголема автоном<strong>и</strong>ја<br />
на покра<strong>и</strong>ната, кое беше востановено со нов<strong>и</strong>от Устав од 1974<br />
gод<strong>и</strong>на 8 .<br />
So novite ustavni re{enija republikite fakti~ki stanale<br />
nacionalni dr`avi, a pokrainite „konstituitivni elementi<br />
na federacijata“. Пodigaweto na stepenot na avtonomija na<br />
pokrainite Kosovo i Vojvodina vode{e kon federalizacija na<br />
Srbija. Vakvoto ustavno re{enie go podgrevalo srpskiot nacionalizam.<br />
Od druga strana, sakaj}i otcepuvawe od federacijata,<br />
slovene~koto i hrvatskoto rakovodstvo gi poдdr`uvaат separatisti~kite<br />
barawa na Kosovo izrazeni niz parolata „Kosovo<br />
Repuбlika“. Smrta na Josip Broz Tito (4 maj 1980) gi zabrzува<br />
ovie procesi. Rasteweto na nacionalizmot zaedno so sè pogolemata<br />
stopanska kriza i nevrabotenost, prodlabo~uvaweto na<br />
razlikite pome|u razvieniot sever i nerazvieniot jug, ja praveа<br />
federacijata slaba i neodr`liva. Vo 80-te godini, standardot na<br />
gra|anite na SFRJ padnal na onoj od 60-te. Vo 1988 godina inflacijata<br />
dostignala 350% i bila vo porast. Jugoslavija ve}e ne bila<br />
sposobna da gi otpla}a dolgovite kon stranstvo i zatoa i ponatamu<br />
se zadol`uvala so novi krediti.<br />
Така, пri krajot na osumdesettite godini procesot na<br />
raspa|aweto na SFRJ se nao|al vo zavr{na faza. Vo seop{tata<br />
ekonomska i politi~ka kriza, barawata za pogolema samostojnost<br />
7<br />
Bitkata protiv makedonskiot liberalizam ja navesti Lazar Koli-<br />
{evski, a ja sprovede Angel ^emerski, koj vo mart 1969 godina dojde na kormiloto<br />
na SKM. Pritoa, be{e zabele`an sudir na dve strui ‡ reformskata<br />
predvodena od Krste Crvenkovski vo koja vleguvaa S. Milosavlevski, T. ^okrevski,<br />
D. Mir~ev, M. Netkov, Q. Arnaudovski, ]. Tahir i antire-formskata,<br />
tvrdoto krilo koe go branelo postojniot status quo, prevodeno od Lazar Koli-<br />
{evski i negovite podr`uva~i ‡ A. ^emerski, V. Duganova, B. Popov, M. Micajkov.<br />
Borbata protiv liberalizmot vo redovite na SKM se vodi vo tekot na 1972<br />
godina, a definitivno zavr{uva vo po~etokot na 1973 g.<br />
8 So Ustavot na SRM od 1974 godina, republikata se definira kako „nacionalna<br />
dr`ava na makedonskiot narod i dr`ava na albanskata i turskata narodnost vo<br />
nea“, zasnovana vrz suverenosta na narodot i vrz vlasta i samoupravuvaweto na<br />
rabotni~kata klasa i na site rabotni lu|e i socijalisti~ka demokratska zaednica<br />
na rabotnite lu|e i gra|anite, na makedonskiot narod i ramnopravnite so<br />
nego albanska i turska narodnost.
Change language