Предавања 2011 - Универзитет „Св. Кирил и Методиј“
Предавања 2011 - Универзитет „Св. Кирил и Методиј“
Предавања 2011 - Универзитет „Св. Кирил и Методиј“
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
_________________________________________________________<br />
150<br />
za da se najde re{enie. Kone~no, vo Lisabon na 27. VI 1992 godina,<br />
be{e usvoena т.н. Л<strong>и</strong>сабонска deklaracija od ES koja pretstavuвa{e<br />
golem udar za makedonskite o~ekuvawa 13 . So nea se bara{e<br />
deka priznavaweto }e se slu~i edinstveno pod ime koe nema da go<br />
sodr`i zborot „Makedonija“. Dokumentot ja {okira javnosta vo<br />
Makedonija i ѝ dade za pravo na Grcija, koja prodol`i i ponatamu<br />
so negiraweto na nezavisnosta na zemjata, nacionalniot identitet<br />
i mе|unarodnata pozicija. Особен<strong>и</strong> тешкот<strong>и</strong><strong>и</strong> Републ<strong>и</strong>ка Македон<strong>и</strong>ја<br />
<strong>и</strong>ма на патот на евроатланск<strong>и</strong>те <strong>и</strong>нтеграц<strong>и</strong><strong>и</strong> зарад<strong>и</strong> сол<strong>и</strong>дарноста<br />
на грчк<strong>и</strong>те партнер<strong>и</strong> во ов<strong>и</strong>е асоц<strong>и</strong>јац<strong>и</strong><strong>и</strong> кон апсурдн<strong>и</strong>те барања на<br />
Грц<strong>и</strong>ја за промена на уставното <strong>и</strong>ме на Републ<strong>и</strong>ка Македон<strong>и</strong>ја. Зад ова<br />
барање за жал сто<strong>и</strong> „црвената грчка л<strong>и</strong>н<strong>и</strong>ја“ која го опфаќа <strong>и</strong> прашањето<br />
на <strong>и</strong>дент<strong>и</strong>тетот на Македонц<strong>и</strong>те.<br />
Така, Републ<strong>и</strong>ка Македон<strong>и</strong>ја, во нејз<strong>и</strong>н<strong>и</strong>те прв<strong>и</strong> чекор<strong>и</strong> на<br />
целосна сувереност беше соочена со нев<strong>и</strong>ден меѓународен пр<strong>и</strong>т<strong>и</strong>сок.<br />
Grcija, покрај пол<strong>и</strong>т<strong>и</strong>чк<strong>и</strong>те, пропагандн<strong>и</strong>те <strong>и</strong> друг<strong>и</strong> мерк<strong>и</strong>, vovede<br />
neobjavena, `estoka ekonomska blokada vo esenta na 1992 i ja<br />
zatvori granicata so Makedonija na 17. II 1994 godina, so cel da<br />
predizvika golema ekonomska kriza со која ќе ја дестабiл<strong>и</strong>з<strong>и</strong>ра Републ<strong>и</strong>ката.<br />
Ova koincidira{e so trgovskite sankcii na OОN protiv<br />
Srbija vo juni istata godina, {to od svoja strana gi zgolemi<br />
te{kotiite na RM. Bidej}i ne postoi `elezni~ka linija so Bugarija<br />
i Albanija, a patniot soobra}aj skoro e nekorisen, Makedonija<br />
беше реч<strong>и</strong>с<strong>и</strong> celosno izolirana.<br />
Така, Makedonija koja napravi sè {to treba da go izbegne<br />
sudirot i vojnata, i koja mirno, legalno i demokratski izleze od<br />
Jugoslavija, be{e de fakto kazneta i li{ena od normalen `ivot.<br />
Po dolgi razgovori i konsultacii, kone~no Sovetot za<br />
bezbednost so Rezolucija br. 817 (1993) mu prepora~a na Genеralnoto<br />
sobranie da go prifati baraweto na Makedonija upotrebuvaj}i<br />
delikatna formulacija „dr`ava koja za upotreba vo Organizacijata<br />
privremeno }e ѝ se obra}aat kako Porane{na Jugoslovenska<br />
Republika Makedonija sè do nadminuvawe na razlikite<br />
so imeto“. Taka, на 8 апр<strong>и</strong>л 1993 год<strong>и</strong>на Републ<strong>и</strong>ка Makedonija stana<br />
181 ~len na OОN под пр<strong>и</strong>времена референца 14 .<br />
13 Londonski „Fajnan{el tajms“ od 1 juli 1992 godina vo uvodnikot pod naslov<br />
„Gr~ka tragikomedija“ pi{uva: „Koga bi se organiziral natprevar za najglupava<br />
politi~ka izjava vo 1992 godina, odlukata na Evropskata zaednica od Lisabon,<br />
vo koja se izrazuva gotovnost za priznavawe na Makedonija, no pod uslov taa da<br />
go promeni imeto, sigurno bi bila me|u favoritite za prvoto mesto“.<br />
14<br />
Makedonskoto zname isto taka be{e osporeno od Grcija i ne be{e postaveno<br />
na Ist River. Vo tekot na celata 1993 godina stotina multiliteralni grupi,<br />
mirovnici, demokratski institucii prestojuvaa vo zemjata i najgolemiot broj od<br />
nivnite izve{tai bea pozitivni i poddr`uva~ki. Kako posledica od ovie<br />
kontakti i izve{tai kon krajot na 1993 godina najgolem broj земј<strong>и</strong> od EU
Change language