Предавања 2011 - Универзитет „Св. Кирил и Методиј“
Предавања 2011 - Универзитет „Св. Кирил и Методиј“
Предавања 2011 - Универзитет „Св. Кирил и Методиј“
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
_________________________________________________________ 35<br />
{to se zboruva vo nekolku sela na makedonska teritorija i vo<br />
nekolku sela vo Albanija i vo Kosovo:<br />
'Ono }e-d'ojde d'oma `el'aje}i, m'ateri }e-k'a`e: ...<br />
(Dikance, 404); C'ar r'ekof 'askerim: ...; K'ojn mu-r'ekof<br />
det'etomu: ... (Dikance, 405). Vo materijalot od seloto Urvi~<br />
~ij{to govor e isto taka del od goranskiot govor, vo najnovite<br />
istra`uvawa registriravme fleksiven dativ kaj zamenkite:<br />
G'ospot zdr'avje da-d'ade svim i nam! (Urvi~, terenski istra`uvawa,<br />
2010).<br />
Se razbira, severnite govori vo pogled na ~uvaweto na<br />
morfolo{kite pade`ni formi poka`uvaat situacija koja e<br />
logi~na so ogled na sosedstvoto na srpskite govori, t.e. vo ovie<br />
govori vo Makedonija se pazi razlikata me|u op{tata i nominativnata<br />
forma kaj odu{evenite imenki od ma{ki rod (odu{eveni<br />
se tie {to ozna~uvaat `ivi su{testva) {to zavr{uvaat na<br />
konsonant: ~ovek - ~oveka, so atributski zbor: dobar ~ovek - dobroga<br />
~oveka. Pove}e primeri: P'elivanot mu-v'ika na-D'espota: ...<br />
(Siri~ino, 395); T'oj edan-glav'e{ina mu-v'ika na-m'u`a-mi:...<br />
(Tearce, 401); E-s'ƒga na-gazdutu mu-do'odi 'abar od-d'oma da-'ide<br />
d'oma. I na-'ovoga, na-Kostar'elu mu-v'ika: (Qubance, 410); I-muk'a`uje<br />
na-'onoga ml'adoga, na-s'ina-mu: 'Ovaj ti-je-t'atko, i na<br />
`'ena-mu v'ika: ... (Qubance, 410); Ot'idu ja, kaz'uju na-`'enutu<br />
(Petralica, 416); I-mu-k'a`uje na-'onoga ml'adoga, na-s'ina-mu.<br />
(Qubance, 410).<br />
Od drugite morfolo{ki osobenosti }e go navedeme postoeweto<br />
na trojniot opredelen ~len vo zapadnoto dijalektno<br />
nare~je (trojniot ~len: `enata, `enava, `enana, deteto, detevo,<br />
deteno), a postoeweto glavno na ~lenot -ot vo jugoisto~noto<br />
nare~je: ~ov'ekt, `'en‚t‚, det'et i dr.<br />
Vo imenskiot sistem isto taka e karakteristi~no za zapadnoto<br />
nare~je skratuvaweto na mno`inskata nastavka ovi>oi-oj:<br />
voloj (volovi), stoloj (stolovi) i sl; situacija koja vo jugoisto~noto<br />
nare~je izgleda vaka: kaj ednoslo`nite imenki od ma{ki rod<br />
mno`inska nastavka e -ove: volove, stolove, virove; vo koja ne se<br />
gubi intervokalnoto /v/ (eventualno mo`e da dojde do redukcija<br />
na dvata vokala kon nivnite povisoki korelati: stol'ov‰ /<br />
stol'ovi i sl.).<br />
Kako li~na zamenka za treto lice vo zapadnoto nare~je se<br />
javuva zamenkata toj (taa, toa, tie), a vo jugoisto~noto nare~je<br />
se javuva zamenkata on (ona, ono, oni).
Change language