Предавања 2011 - Универзитет „Св. Кирил и Методиј“
Предавања 2011 - Универзитет „Св. Кирил и Методиј“
Предавања 2011 - Универзитет „Св. Кирил и Методиј“
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
_________________________________________________________<br />
88<br />
<strong>и</strong> расположен<strong>и</strong>ја. Не <strong>и</strong>м е непознато, се разб<strong>и</strong>ра, дека во 1860 год<strong>и</strong>на,<br />
додека беше во В<strong>и</strong>ена, каде првпат го сретна <strong>и</strong> Констант<strong>и</strong>н, Штросмаер<br />
дознава за тогаш актуелната <strong>и</strong>деја за бугарска ун<strong>и</strong>ја (со Ват<strong>и</strong>кан) <strong>и</strong> дека<br />
ја поддржува. Токму од тоа време е, на пр<strong>и</strong>мер, неговата поддршка на<br />
бугарската ун<strong>и</strong>јатска општ<strong>и</strong>на во Цар<strong>и</strong>град. Тоа знач<strong>и</strong> дека Констант<strong>и</strong>н<br />
негов<strong>и</strong>от Зборн<strong>и</strong>к од македонск<strong>и</strong> народн<strong>и</strong> песн<strong>и</strong> му дојдоа како порачан<strong>и</strong><br />
<strong>и</strong> дека веднаш можеа да влезат во негов<strong>и</strong>те планов<strong>и</strong> <strong>и</strong> во негов<strong>и</strong>те<br />
шем<strong>и</strong>. Тоа е потврдено особено во п<strong>и</strong>смото на Штросмаер до австр<strong>и</strong>ск<strong>и</strong>от<br />
м<strong>и</strong>н<strong>и</strong>стер за надворешн<strong>и</strong> работ<strong>и</strong> од 26 јануар<strong>и</strong> 1861 год<strong>и</strong>на, во кое<br />
тој г<strong>и</strong> откр<strong>и</strong>ва не само сво<strong>и</strong>те с<strong>и</strong>мпат<strong>и</strong><strong>и</strong>, туку <strong>и</strong> својата поддршка на<br />
бугарското дв<strong>и</strong>жење, нагласувајќ<strong>и</strong> го неговото (на дв<strong>и</strong>жењето) пол<strong>и</strong>т<strong>и</strong>чко<br />
значење. Ов<strong>и</strong>е <strong>и</strong> уште ред друг<strong>и</strong> на н<strong>и</strong>в сл<strong>и</strong>чн<strong>и</strong> еп<strong>и</strong>зод<strong>и</strong> од пробугарската<br />
акт<strong>и</strong>ва на Штросмаер се наредуваат во натамошната вер<strong>и</strong>га до<br />
негов<strong>и</strong>от <strong>и</strong>збор за почесен член на „Славјанска беседа“ во 1885 год<strong>и</strong>на<br />
<strong>и</strong> до неговата средба, во Ѓаково, со проф. Иван Д. Ш<strong>и</strong>шманов кон сам<strong>и</strong>от<br />
крај на XIX век, во 1899 год<strong>и</strong>на. Не <strong>и</strong>зостануваат, знач<strong>и</strong>, вн<strong>и</strong>мателн<strong>и</strong>те<br />
проследувања пред сè на неговата вклученост во мошне разв<strong>и</strong>еното<br />
ун<strong>и</strong>јатско дв<strong>и</strong>жење во Бугар<strong>и</strong>ја во XIX век. Знач<strong>и</strong>, н<strong>и</strong>што<br />
посер<strong>и</strong>озно не недостасува во мошне разв<strong>и</strong>ената <strong>и</strong> резултатна бугарска<br />
м<strong>и</strong>лад<strong>и</strong>нолог<strong>и</strong>ја, во <strong>и</strong>звонредн<strong>и</strong>те <strong>и</strong> респектаб<strong>и</strong>лн<strong>и</strong> научн<strong>и</strong> пр<strong>и</strong>лоз<strong>и</strong>, освен<br />
клучн<strong>и</strong>те п<strong>и</strong>сма на Чолаков до Фрањо Рачк<strong>и</strong>. Само чекор потаму, се<br />
поврзе л<strong>и</strong> сето ова уште <strong>и</strong> со раното ун<strong>и</strong>јатско пед<strong>и</strong>гре на Чолаков,<br />
сосема лесно може да се доведе во врска <strong>и</strong> да се потврд<strong>и</strong> не само лог<strong>и</strong>чноста<br />
на лесно пр<strong>и</strong>фатеното Штросмаерово покров<strong>и</strong>телство во објавувањето<br />
на Зборн<strong>и</strong>кот, туку <strong>и</strong> со сето ова најлог<strong>и</strong>чно кореспондентн<strong>и</strong>те<br />
содрж<strong>и</strong>нск<strong>и</strong> <strong>и</strong> структурн<strong>и</strong> промен<strong>и</strong>, а особено со промената дур<strong>и</strong> <strong>и</strong> на<br />
насловот на Зборн<strong>и</strong>кот непосредно пред неговото објавување, ако не<br />
дур<strong>и</strong> <strong>и</strong> во сам<strong>и</strong>от процес на печатењето. Пред факт<strong>и</strong>те, меѓутоа, ќе<br />
замолчат богов<strong>и</strong>те, но не <strong>и</strong> пол<strong>и</strong>т<strong>и</strong>чк<strong>и</strong> оптоварен<strong>и</strong>те м<strong>и</strong>лад<strong>и</strong>нолоз<strong>и</strong>. И<br />
тука мора да се застане. Мора да се застане штом море тргнало да се<br />
дав<strong>и</strong> во река. Така велеа стар<strong>и</strong>те.<br />
Па сепак, во поново време во сето ова <strong>и</strong>ма <strong>и</strong> неко<strong>и</strong> друг<strong>и</strong> не<br />
малку значајн<strong>и</strong> нешта ко<strong>и</strong> одвај ако започнуваат, но започнуваат, ете,<br />
да се разјаснуваат. Неко<strong>и</strong> бугарск<strong>и</strong> <strong>и</strong>стражувач<strong>и</strong>, како Л<strong>и</strong>лјана М<strong>и</strong>нкова,<br />
на пр<strong>и</strong>мер, односно <strong>и</strong> неко<strong>и</strong> македонск<strong>и</strong> <strong>и</strong>стражувач<strong>и</strong>, како академ<strong>и</strong>кот<br />
Поленаков<strong>и</strong>ќ <strong>и</strong>л<strong>и</strong> како прерано поч<strong>и</strong>нат<strong>и</strong>от колега Ванчо Тушевск<strong>и</strong>,<br />
на пр<strong>и</strong>мер, беа упатен<strong>и</strong> во, односно кон сознан<strong>и</strong>ето дека врз транскр<strong>и</strong>пц<strong>и</strong>јата<br />
на со грчк<strong>и</strong> букв<strong>и</strong> зап<strong>и</strong>шуван<strong>и</strong>те македонск<strong>и</strong> народн<strong>и</strong> песн<strong>и</strong><br />
од Зборн<strong>и</strong>кот Констант<strong>и</strong>н работел уште во Москва, а не дека целата<br />
работа од тој в<strong>и</strong>д ја заврш<strong>и</strong>л во Ѓаково <strong>и</strong>л<strong>и</strong> во Загреб. Во прашање се,<br />
најпрво <strong>и</strong> ако не повеќе <strong>и</strong> ако не друг<strong>и</strong> песн<strong>и</strong> од Зборн<strong>и</strong>кот, тогаш<br />
барем он<strong>и</strong>е песн<strong>и</strong> што, транскр<strong>и</strong>б<strong>и</strong>ран<strong>и</strong>, Констант<strong>и</strong>н г<strong>и</strong> нудеше за објавување<br />
<strong>и</strong>л<strong>и</strong> барем само за проч<strong>и</strong>т <strong>и</strong> аф<strong>и</strong>рмац<strong>и</strong>ја на Зборн<strong>и</strong>кот, како<br />
аф<strong>и</strong>рмат<strong>и</strong>вна поддршка на неговото трагање по ф<strong>и</strong>нанс<strong>и</strong>ер за н<strong>и</strong>вно