MENADŽMENT - Seminarski-Diplomski.Rs

Foletova se smatra pokretačem i ključnim autorom bihejviorističke orijentacije.
Ona je postavila osnove bihejviorističke škole putem dogradnje temeljnih okvira
klasične škole.
Holistički model Foletove važan je kao preteča ideje da je menadžment nešto više
od onog što se dešava unutar jedne organizacije. Eksplicitno uvođenje okruženja
organizacije u teoriju stvorila je pretpostavke za dalji razvoj teorije modernog
menadžmenta, što je posebno došlo do izražaja u poslednje dve decenije XX veka.
2.3.2. Bihejvioristička škola: organizacija – to su ljudi
Dok su teoretičari klasičnog menadžment pristupa proučavali globalno organizaciju
i unutar nje odnos menadžera i zaposlenih, naučnici ovog pristupa razmatraju
prirodu ponašanja individua i grupa, zatim međusobnu interakciju, i kako sve
to utiče na organizaciju. Ovde su korišćeni rezultati starijih nauka: psihologije, socijalne
psihologije kao i sociološke metode i istraživanja. Ponašanje je fenomen čije dublje
korene nalazimo u psihosociološkim zbivanjima i strukturama grupa, odnosno
pojedinaca u organizaciji. Pristalice bihejviorističkog pristupa bili su zainteresovani
za povećanje produktivnosti posmatranjem i razumevanjem ljudskog faktora u organizaciji,
pojedinaca i grupa, te kako se oni mogu efektnije i efikasnije kombinovati
u velikim kompanijama. Istraživači, koji su učestvovali u Hotorn (Hawthorne) studijama,
doprineli su u najvećoj meri razvoju bihejviorističkog pristupa menadžmentu.
Bihejvioristička škola - „organizacija, to su ljudi“, pokušava da na osnovu znanja
sociologije, psihologije i srodnih nauka, obezbedi efektivnije načine za vođenje
ljudi u organizaciji. „Ljudska strana“ (eng. people side) organizacija i ljudski odnosi
(eng. human relations) su termini koji se koriste da bi se opisali načini interakcije
menadžera i radnika.
HOTORN (HAWTHORNE) STUDIJE
Skretanje pažnje na ljudski faktor počelo je nizom studija koje su vršene u Western
Electric Company Hawthorne, elektrani u Čikagu, od 1924-1932. godine. U ovim
studijama učestvovali su sledeći naučnici: Vilijam J. Dikson (William J. Dickson), Fric.
J. Rotlisberger (Fritz Jules Roethlisberger, 1898-1974) i Elton Majo (Elton Mayo).
Rođeni Australijanac, Elton Majo (1880-1949) je proučavao odnos između ljudi
koji rade zajedno, i bio je uključen u seriju eksperimenata koje su pomogle razvoju
bihejviorističkog pristupa menadžmentu. Kao predavač u Vourton (Wharton)
školi, on je vršio eksperimente u fabrici tekstila u Pensilvaniji i došao do zaključka
da je moguće unaprediti moral i produktivnost zaposlenih, i to uvođenjem perioda
odmora. On se pridružio profesorima Harvard univerziteta 1926. godine. Sledeće
godine bio je pozvan da učestvuje u Hotorn (Hawthorne) studijama. Prvobitna namera
90 Menadžment: principi, koncepti i procesi