MENADŽMENT - Seminarski-Diplomski.Rs

za povećanjem efektivnosti i prekovremeni rad kao sastavni deo njihove svakodnevice.
• X generacija (1960 – 1980. g.). Rastući uporedo sa prosperitetom i tehnološkim
napretkom društva, pripadnici ove generacije spadaju u najbolje informisane
i najotvorenije pripadnike kolektiva, koji su spremni da se uhvate u koštac sa
novim tehnologijama i napretkom na svim poljima. Zahtevaju balans između
radnih obaveza i privatnog života, ali više im odgovara atmosfera novog i neispitanog,
nego sistemi stroge kontrole i ustaljenih normi ponašanja.
• Sledbenici (1980 – 2000.g.). Ovu generaciju odlikuju ozbiljnost, principijelnost,
poverenje, optimizam, pozitivan odnos prema građanskim dužnostima,
druželjubivost. Optimisti su prema budućnosti, realistični su u sadašnjosti.
Netolerantni su prema svim vidovima diskriminacije, a odgovaraju im visoko
etični poslodavci.
3.2. Predviđanje potreba za ljudskim resursima
Da bi planiranje ljudskih resursa dalo očekivane rezultate, potrebno je da mu
se pristupi na sistematičan način. Drugim rečima, najpre je neophodno proceniti
postojeće stanje ljudskih resursa, a zatim pristupiti proceni budućih ljudskih resursa.
Prvi korak u proceni postojećeg stanja ljudskih resursa u jednoj organizaciji je
analiza posla. Pod analizom posla podrazumeva se definisanje svih poslova koji
se obavljaju unutar jedne organizacije, kao i dužnosti, odgovornosti, zadataka i
zahteva koje svaki posao, odnosno radno mesto podrazumeva.
Analiza posla pruža vrlo važne podatke za kasnije procese u menadžmentu ljudskih
resursa. Tako npr. podaci iz analize posla predstavljaju osnov za izradu programa
usavršavanja, treninga zaposlenih, kao i osnov za prijem u radni odnos ljudi koji
poseduju upravo one sposobnosti i karakteristike koje su neophodne za obavljanje
određenog posla. U praksi razlikujemo nekoliko načina i metoda potrebnih za analizu
posla:
• Direktno posmatranje pojedinaca na radnom mestu. Ovaj metod se koristi
posebno kod poslova koji se sastoje isključivo od fizičkih aktivnosti pogodnih
za posmatranje.
• Intervjuisanje zaposlenih. Ovo je najzastupljeniji metod koji omogućava detaljno
prikupljanje podataka o radnom mestu, čak i onih podataka koji se javljaju
kao rezultat prakse iako nisu sastavni deo ni jednog postojećeg dokumenta u
firmi. Sastoji se u tome što sâm zaposleni u intervjuu opisuje sve poslove koje
obavlja na svom radnom mestu i definiše odgovornosti i dužnosti koje su mu
poverene. Negativna strana ove metode je subjektivnost zaposlenih u pružanju
informacija.
Menadžment ljudskih resursa
255