MENADŽMENT - Seminarski-Diplomski.Rs

3. VRSTE GRUPA I TIMOVA
3.1. Vrste grupa
Veliki je broj podela grupa jer se koriste različiti kriterijumi po kojima se dele.
Ovde ćemo navesti one podele koje su interesantne iz ugla menadžmenta.
Formalne i neformalne grupe. Kriterijum razlikovanja je količina regulative koja
određuje stepen strukturisanosti grupe i formalizovanosti komunikacije. Kod formalnih
grupa pravno su regulisane nadležnosti prema ulogama i pozicijama članova
u strukturi grupe. Neformalne grupe nemaju regulativu jer nastaju spontano; najbolji
primer su grupe prijatelja. Emotivno učešće članova je najmanje u formalnim grupama,
dok je izraženo u neformalnim grupama. Formalne grupe najčešće susrećemo
u organizacijama u kojima se pojedinci ponašaju u skladu sa propisanim pravilima.
Na primer, stjuardesa u avionu prvo pokazuje postupke u slučaju opasnosti, a zatim
poslužuje jelo i piće, dok pilot najavljuje pravac leta, meteorološke uslove i vreme
sletanja. Pored formalnih grupa u organizacijama se stvaraju i neformalne grupe jer
one zadovoljavaju ljudske potrebe za druženjem, bliskošću, razumevanjem i sl. Dok
formalne grupe garantuju dobro sprovođenje zadatka, neformalne grupe prave prijatnu
socijalnu atmosferu.
Strukturisane i nestrukturisane grupe. Kriterijum razlikovanja je stepen strukturisanosti.
Kod strukturisanih grupa postoji jasna podela položaja i uloga, definisana
su pravila ponašanja, način međusobne razmene informacija i slično. Kod
nestrukturisanih grupa nema organizovanosti. Dok je primer za strukturisane grupe
bilo koja organizacija, za nestrukturisane je grupa ljudi koja se okupila da posmatra
uličnog svirača.
Referentne grupe. To su one grupe koje služe kao standardi za poređenje. Tako
možemo da poredimo vlastite stavove i vrednosti sa stavovima i vrednostima referentne
grupe. Različite grupe mogu da budu referentne, od porodice i vršnjaka, do
profesionalnih organizacija i raznih udruženja.
Vlastite i tuđe. Kriterijum razlikovanja je stepen osećanja pripadnosti grupi. U
vlastitim grupama čovek oseća bliskost sa ostalim članovima grupe i jaku pripadnost
grupi. Često je jaka pripadnost vlastitim grupama povezana sa izraženom odbojnošću
prema tuđim grupama i njihovim članovima. Dobar primer su navijačke grupe. Kad
su organizacije u pitanju, rivalitet između konkurentskih organizacija može da izazove
snažna osećanja pripadnosti vlastitoj organizaciji i odbojnosti prema pripadnicima
konkurentskih organizacija.
Grupe i timovi
379