MENADŽMENT - Seminarski-Diplomski.Rs

5. Većina neverbalnog ponašanja je kulturološki određena. Određene vrste neverbalnog
ponašanja su univerzalne. To bi se moglo reći, bar po shvatanju
većine autora koji se bave ovom problematikom, za šest osnovnih izraza lica
koji izražavaju radost, strah, iznenađenje, tugu, ljutnju i gnušanje. Međutim,
veliki broj neverbalnih signala različiti su od kulture do kulture. Klimanje
glavom koje označava „da“ u većini zemalja, na primer, u nekim drugim kulturama
znači „ne“.
Prema izvesnim procenama postoji oko 700.000 različitih formi neverbalne komunikacije.
23 Radi jednostavnijeg proučavanja, izvršićemo podelu formi neverbalne
komunikacije u nekoliko osnovnih kategorija: izraz lica, govor tela, glas, komunikacija
putem dodira i komunikacija putem prostora i vremena. 24
4.2.1. Izraz lica
Vaše lice je odraz vaših emocija i jasno izražava vrstu i intenzitet vaših osećanja.
Posebno su oči veoma efikasan način da se pokaže pažnja i interesovanje, reakcija na
uticaj drugih, međusobna interakcija, kao i dominantan položaj u komunikacionom
procesu. Zapravo, po mišljenju većine autora, čak i kada reči šalju pozitivnu poruku,
odvraćanje pogleda i negledanje u oči sagovornika ili publiku, istoj toj poruci daće
negativnu konotaciju. Takođe, kod ovakvih signala moguća je i eventualna manipulacija,
te će pojedinci kontrolom facijalne ekspresije ili pokušati da simuliraju osećanja
koja realno ne osećaju ili da prikriju svoja stvarna osećanja. U tome leži snaga, ali i
potencijalna opasnost nedovoljne zainteresovanosti za ovu vrstu komunikacije. Izrazi
lica, kao i ostali vidovi neverbalne komunikacije, mogu biti višeznačni. Ova njihova
osobenost posebno se naglašava sa aspekta kulturoloških razlika. Na primer,
pripadnici Navaho Indijanaca izbegavanje kontakta očima smatraju poštovanjem
starijih, nikako neizainteresovanošću. U Japanu, osmeh je mnogo prisutniji nego u
Severnoj Americi, gde posetioci, greškom, mogu formalnost domaćina shvatiti kao
neprijateljstvo.
4.2.2. Govor tela
Pomeranjem svog tela činimo pokrete koji šalju određene poruke, neke svesno,
neke nesvesno. Poneki gestovi, kao što je mahanje rukom, npr. imaju specifično
značenje, kao „zdravo“ ili „doviđenja“. Neki pokreti tela su, međutim, nesvesni,
kao npr. uspravno držanje tela (samopouzdanje i integritet), opušteni položaj tela
(malodušnost, nezainteresovanost), nagnuto telo napred (zainteresovanost za razgovor,
prijateljski stav), prekrštene ruke i noge (defanzivan stav i nezainteresovanost za
razgovor), otvoreni i neskriveni dlanovi (otvorenost i istina).
Komuniciranje
317