MENADŽMENT - Seminarski-Diplomski.Rs

Slika IV-3: Vrste problema i odluka prema nivou u organizaciji 5
4. MODELI donošenja oDLUka
Pristupi koje menadžeri koriste kod donošenja odluka obično mogu da se svrstaju
u jedan od dva modela odlučivanja: klasični i administrativni model. Izbor modela
zavisi od ličnih preferencija menadžera, od toga da li je odluka programirana ili
neprogramirana, kao i od toga da li se odluka donosi u uslovima sigurnosti, rizika ili
neizvesnosti.
Klasični (racionalni) model odlučivanja se bazira na ekonomskim prepostavkama,
pošto se od menadžera očekuje da donose odluke koje su u skladu sa ekonomskim
interesima kompanije. Klasični model u stvari propisuje kako bi racionalni proces
odluka trebalo da izgleda i pomaže menadžerima da donesu dobre odluke. Poslednjih
godina ovakav način odlučivanja dobija na važnosti zbog razvoja različitih kvantitativnih
metoda i tehnika koje pomažu u odlučivanju, kao što su stablo odlučivanja, linearno
programiranje, analiza prelomne tačke, metodi distribucije, matrice plaćanja
itd. Racionalni model je na neki način idealni način odlučivanja kojeg u potpunosti
ne primenjuju pravi ljudi u pravim organizacijama.
Administrativni model donošenja odluka opisuje kako menadžeri zaista donose
odluke u teškim situacijama, kao što su neprogramirane odluke koje karakteriše nesigurnost,
rizik i dvosmislenost. Mnogi problemi nisu dovoljno strukturirani da bi
mogli da se reše isključivo racionalno.
200 Menadžment: principi, koncepti i procesi