MENADŽMENT - Seminarski-Diplomski.Rs

„Seoski petao Šantekler imao je jednu svoju teoriju. Svakog jutra je kukurikao, upinjući
pritom svu svoju energiju i lepršajući krilima. Sunce bi izlazilo. Veza je bila jasna: njegovo kukurikanje
je navodilo zvezdu da se diže na nebu. Nije se postavljalo pitanje njegovog uticaja
na izlazak sunca.
Onda se javila „zvrčka“. Jednog jutra zaboravio je da kukuriče. Sunce je svejedno izašlo.
Pokunjio se, jer je postao svestan da je njegovoj teoriji potrebna revizija.“
Seoski petao Šantekler izvukao je pouku. Da nije bilo njegove teorije, ne bi imao
šta da revidira, da nauči. Može se, sasvim sigurno, prihvatiti stav Kurta Levina (Kurt
Lewin), poznatog autora organizacije i menadžmenta, koji je govorio da „ne postoji
ništa tako praktično kao dobra teorija“, ali i upozorenje Danijela Rena (Daniel A.
Wren) sa Ilinois univerziteta da „možda budućnost menadžment obrazovanja - leži
u otkriću da ne postoji ništa tako teoretično kao dobra praksa“ 6 .
U svakom slučaju, postoji dijalektičko jedinstvo prakse i teorije u menadžmentu.
Praksa često ide ispred teorije, a teorija unapređuje praksu, doprinoseći poboljšanju
efektivnosti („raditi prave stvari“) i efikasnosti („raditi stvari na pravi način“).
Sve do 50-tih godina XX veka o menadžmentu su uglavnom pisali praktičari; poslednjih
decenija XX veka dolazi do „poplave“ napisa o menadžmentu od strane univerzitetskih
profesora, akademskih istraživača i teoretičara.
Danas se, sve više, na menadžment gleda kao na generičku funkciju i osnovni
razvojni resurs svake organizacije. Menadžment je znanje - praktično, stručno, univerzalno,
koje se primenjuje u procesu planiranja, organizovanja, vođenja i kontrole,
s ciljem postizanja efektivnosti i efikasnosti organizacije 7 .
Teorije menadžmenta objašnjavaju međuzavisnost između varijabli koje utiču na
proces menadžmenta. Primenom teorijskih znanja, potrebno je da ovaj proces bude
što efektivniji i efikasniji.
Teorije se javljaju u sklopu delovanja različitih faktora koji su to tehnološke,
ekonomske, političke i društvene prirode. Navedeni faktori utiču na oblikovanje
teorija u menadžmentu, ali često autori jedne teorije, odnosno škole organizacije
i menadžmenta, stvaraju svoje teorijske stavove - na osnovu procene šta nije dobro
u postojećim teorijama, i razvojem novih koherentnih pretpostavki, dok nova škola
menadžment misli ne postane prepoznatljiva.
Bez obzira na istorijski redosled nastanka različitih teorija menadžmenta, danas
ne postoji jedinstvena, opšte prihvaćena teorija. Teorije evoluiraju, međusobno se
dopunjuju, pa čak i spajaju. Koristi se eklektički pristup kao kombinacija principa
iz različitih teorija, što je karakteristika novijih teorijskih pristupa menadžmentu.
Menadžment izazovi (tehnološke, ekonomske, političke, društvene, demografske, i
druge prirode), traže menadžment odgovore u vidu formulisanja novih teorija, koncepata,
pristupa i tehnika u menadžmentu.
54 Menadžment: principi, koncepti i procesi