MENADŽMENT - Seminarski-Diplomski.Rs

Instrumentalnost se odnosi na uverenje o povezanosti posledica jednog ponašanja
(radni učinak) sa ostvarenjem cilja (potkrepljenje za rad). Pozitivno uverenje govori
o tome da će zaposleni dobiti željenu nagradu za svoj radni učinak, dok negativno
uverenje govori da će nagrada izostati i pored postignutog radnog učinka. Na primer,
u periodu krize se dešavalo da izostane bonus za povećani radni učinak ili se čak
dešavalo da se smanji plata.
Šta zaposleni preferiraju kao nagradu
Kada je tim Linkolna Heršbergera (Lincoln Hershberger) odlikovan za najbolje postavljen
primer jedne važne vrednosti za njegovu kompaniju (video – igrica kompanije Elektronik
Art- Electronic Art ili EA) tokom fiskalnog kvartala 2002. godine, ono što ga je najviše obradovalo
nije bio trofej ili rukovanje sa glavnim izvršnim rukovodiocem. U pitanju je bilo to što
je na tri meseca dobio jedno od šest poželjnih parking mesta u prednjem delu prvog sprata
unutrašnjeg parkinga. Međutim, on nije jedini koji je priželjkivao neko od tih parking mesta
– mnogi zaposleni u kompaniji EA žele da dobiju takve privilegije koje znače parkiranje na
poželjnim mestima na parkingu.
(Izvor: S. L. Hwang, „For some employees, Great Parking Spaces Fulfill a Primal Need“, Wall
Street Journal, 26. jun, 2002. str. B1. Preuzeto iz S.P.Robbins, M. Coulter (2005): Menadžment,
Data Status, str. 393.)
Očekivanje govori o proceni koju zaposleni ima o vlastitim mogućnostima da
nešto uradi. Kad su mogućnosti zaposlenog ispod potrebnog nivoa, menadžeri treba
da preduzmu potrebne korake koji će podrazumevati neophodnu obuku i edukaciju.
Teorija očekivanja je podstakla niz istraživanja koja su delimično potvrdila njenu
valjanost. Nezgoda teorije leži u pretpostavci da čovek dobro poznaje sve ishode
svojih ponašanja, što najčešće nije slučaj. U novije vreme, savremene kognitivne
teorije motivacije uzimaju primat i zamenjuju Vrumovu teoriju očekivanja.
6.1.2. Koncept samoefikasnosti
Koncept samoefikasnosti takođe spada u proaktivne kognitivne teorije motivacije.
Ovde nije reč o zaokruženoj teoriji već o konceptu koji je proizašao iz socijalne
kognitivne teorije 8 i pokrenuo niz najrazličitijih istraživanja u oblasti motivacije na
radu. Generalni zaključci sprovedenih istraživanja potvrđuju samoefikasnost kao
značajnu komponentu motivacije i dobrog prediktora aktivnosti. Za menadžere je
važno saznanje da se samoefikasnost može unapređivati obukom.
Samoefikasnost se definiše kao verovanje u vlastite sposobnosti da se pokrene
akcija kako bi se odgovorilo zahtevima određene situacije. To znači da će osoba visoke
samoefikasnosti imati veru u sebe i lakše će se pokrenuti na akciju u kriznim
situacijama. Na primer, ukoliko ostane bez posla, osoba visoke samoefikasnosti će
348 Menadžment: principi, koncepti i procesi