Freska_Istorija 1 SS

III
1
РАТОВИ, ОСВАЈАЊА И ЦАРСТВА
НА СТАРОМ ИСТОКУ
Након завршетка ове лекције моћи ћеш да:
• набројиш најважнија царства и оружане силе Старог истока;
• разумеш употребу оружаног насиља као средства наметања туђе воље и његова ограничења;
• наведеш најважније иновације у ратној техници и објасниш њихов утицај на историју;
• одредиш зашто је Персијско царство било успешнија освајачка сила од својих претходника;
• објасниш зашто државе засноване искључиво на војној сили нису дуготрајне.
ПРВЕ АРМИЈЕ, ОСВАЈАЊА И
ЦАРСТВА: СУМЕР И АКАД
Најстарија организована друштва и прве
писане изворе срећемо на Старом
истоку. Стога није изненађење да ту налазимо
и најранија сведочанства о ратовима и
освајањима. Ова писана сведочанства допуњују
бројни археолошки налази. Већ на Старом истоку
спољни ратови су често били покушаји
да се превазиђу унутрашњи проблеми једног
друштва. Ту већ срећемо и прве примере владара
и држава који су покушали да оружјем систематски
потчињавају своје суседе и тако стварају
најранија царства.
Сумер, домовина најстаријих држава, уједно
је и поприште најранијих забележених ратова.
Најважнија функција сваког сумерског краља
била је функција војсковође. Од тренутка када
о томе имамо писана сведочанства, у III миленијуму
п.н.е., видимо сумерске краљеве како
ратују једни против других, отимају мање или
веће територије, а понекад себи потчињавају
читаве градове-државе. Ови успеси су, међутим,
ретко кад имали трајан карактер. Тако
сазнајемо да је средином III миленијума п.н.е.
Еанатум, краљ Лагаша, поразио противнички
град Уму. Победник је одузео Уми неке спорне
територије и претворио је у потчињени град,
који плаћа годишњи данак. Подигао је и стелу
као сведочанство о свом тријумфу. Али под
Еанатумовим унуком Ума се побунила и у новом
рату однела победу. Улоге су се преокренуле
и Лагаш је сада био потчињена држава. Лугалзагези
(око 2340–2316. п.н.е.), владар Уме,
у наредном рату је заузео и разорио Лагаш.
Освојио је и више других градова и накратко
владао већим делом Сумера. Ипак, и њега је
издала срећа и он је поражен од стране Акађана
које је предводио краљ Саргон.
Реконструкција утврђене палате коју је подигао
асирски краљ Саргон II (722–705), под називом
Дур-Шарукин („Саргонова тврђава”), на северу
данашњег Ирака
Акађани су први несумерски народ који је
стекао велику моћ и утицај у Месопотамији.
Они нису сродници Сумера, већ припадају
групи семитских народа. Не знамо чак ни
право име оснивача њихове државе. Он се
побунио против владара града Киша, једног
од сумерских градова, и срушио га с власти.
По преузимању престола узео је име Саргон
(Шару-укин, око 2334–2279). Владао је преко
пола века и постепено је освојио читав простор
Месопотамије. На крају се под његовом
влашћу налазило око 50 градова. Пошло му је
за руком да порази Лугалзагезија и освоји Сумер.
Побеђени краљ Уме одведен је у Нипур
где је принет на жртву богу Енлилу. Саргон је
своја освајања наставио и изван Месопотамије,
на територијама данашње Сирије и Ирана.
98
Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући
фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу
са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.